субота, 03.10.2026, 19:37 -> 20:11
Извор: РТС
Шта је старије – Шљивовица или шљивовица
Ни најстарији мештани не знају да ли је село Шљивовица добило име по ракији или је било обрнуто. Знају, међутим, да се традиција печења шљивовице у овом крају чува вековима, што потврђује и 15. Сајам ракије.
У шљивику Костадиновића у Шљивовици три генерације раде на истом задатку – одржавају воћњак и чувају традицију која се у овом крају преноси с колена на колено.
„Син и унук, купимо шљиве. Не дамо да се закорови. Има, хвала Богу, и у тору и у обору, и у воћњаку и пчелињаку“, каже један од Костадиновића.
Најмлађи Василије још није учврстио корак, али већ добија прве лекције усменог предања које су установили преци који су населили Шљивовицу.
Мештани кажу да се у овом крају шљива гаји више од три века.
„Ми смо овде преко 300 година. Увек је шљива присутна. А да би била добра ракија, мора да буде квалитетна шљива. Овде код нас се још не прска воће. Тако да, богом дато, ваздух такав и клима. И мора шљива да буде зрела“, каже Милован Костадиновић из Шљивовице.
Ту традицију данас настављају и Костићи у савременој дестилерији. Ракија из Шљивовице за сада се највише извози у Русију и Словенију. Одлежава у бурадима, а некада је то био и најсигурнији начин чувања новца.
„То им је била нека сигурица. Кад су имали тешке ситуације, онда продају због пара и све. Међутим, кажу одлежавање. Код њих то одлежавање није било због квалитета, него због чувања пара. А сад се променило време – код нас је одлежавање због квалитета“, објашњава Иван Костић, директор дестилерије у Шљивовици.
Квалитет домаћих производа потврђен је и на 15. Шљивовачком сајму ракије. У конкуренцији 80 произвођача, половина је освојила златну медаљу стручног жирија.
„Говори у прилог томе да су на цени аутохтоне сорте у нашем крају, које су још увек сачуване као здраве и, да кажем, природне, органске. Тај потенцијал би требало искористити, требало би га вредновати и просто на „Златиборском еко аграру“ је да предузме корак и да почнемо да се бавимо заштитом географског порекла“, каже Марко Марић, директор ПД „Златиборски еко аграр“.
Потенцијал шљивовице препознају и у локалној самоуправи.
„Схватили су људи да то може да буде један одличан бренд и са тим можемо да изађемо на светско тржиште. Али оно што је услов – морамо се чувати од злоупотребе и од појаве масовности“, каже Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и домаћин Ракијаде у Шљивовици.
Очување квалитета златиборских производа употпуњује и неговање традиције од малих ногу – кроз песму и игру, али и кроз умеће печења српске шљивовице, која се налази и на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа.