„Дрво против глади“ које може да нахрани милионе

Надимци за усеве често звуче веома ласкаво. Памук од 19. века ужива репутацију „белог злата", док пшеница влада многим регионима као недодирљиви „краљ житарица".

Ипак, ретко која биљка на планети може да се мери са епитетима попут „банана на стероидима", „чудесни усев" и „дрво против глади". Ако не живите у Етиопији, велика је вероватноћа да никада нисте ни чули за њу. 

Први пут ју је описао Џејмс Брус 1769. године као биљку која „није врста банане (Musa)“ и забележио њен локални назив ensete. Године 1853, семе је послато у Ботаничку башту у Кјуу под именом ansett.

У дивљем облику Ensete ventricosum природно је распрострањена дуж источног обода Велике афричке висоравни, од Јужне Африке ка северу, преко Мозамбика, Зимбабвеа, Малавија, Кеније, Уганде и Танзаније до Етиопије, а на западу све до Конга.

Расте у планинским шумама са обилним падавинама, као и дуж шумовитих клисура и водотокова.

Иако представља основну храну за више од 20 милиона људи широм ове источноафричке земље, у смислу глобалне препознатљивости, ова необична и масивна импресивна биљка која може да нарасте до завидних десет метара висине, потпуно је безначајна у поређењу са пиринчем, пшеницом и кукурузом.

Научници, агрономи и биолози који годинама проучавају својства и квалитете овог усева сматрају да је такво дугогодишње игнорисање потпуно неразумљиво.

„У смислу способности прилагођавања, то је апсолутно невероватно", рекао је Џејмс Борел, биолог специјализован за очување биљних врста из британске Краљевске ботаничке баште Кју.

Лажна банана препуна калорија

Попут уобичајених банана, енсет заправо уопште није дрво, већ огромна зељаста биљка без класичног дрвенастог ткива. Његово дебло је заправо моћна псеудостабљика изграђена од омотача осушених листова. Понекад формира бочне изданке. Листови су сакупљени на врху псеудостобљења, дуги су четири и широки један метар.

Управо се та специфична структура, заједно са масивним и меснатим подземним кореном, методично уситњава, спаја са квасцем и оставља да ферментира у великим јамама. Овај дугачак процес траје од три месеца до две године, а резултат је хлебна смеса веома богата скробом позната као кочо.

Класичне жуте плодове, међутим, нећете наћи на оближњој пијаци јер су препуни веома тврдих, црних семенки и потпуно су нејестиви, због чега је енсет и добио планетарно познат назив „лажна банана".

Ипак, ова прелепа и невероватна биљка доноси огроман принос локалном становништву, а притом је фантастично толерантна на сушу, инсекте и разне пољопривредне болести. Петогодишња биљка има ризом из којег се може извући 40 килограма хране.

Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, обезбеђује више хране него било која друга житарица. Само шездесет оваквих садница може без икаквих проблема да прехрани петочлану породицу током целе године.

Детаљна научна студија из 2021. године, на којој је Борел интензивно радио, јасно је показала да би енсет могао да се узгаја широм пространстава источне и јужне Африке. Тренутна подручја узгоја могла би се проширити чак 12 пута, чиме би се створили идеални услови како би се директно прехранило више од невероватних сто милиона људи у тешкој подсахарској Африци, пределу где глад данас представља сталну и опасну претњу.

Препреке за ширење изван граница

Ако је узгајање енсета толико исплативо и успешно у одређеном делу Етиопије, поставља се једноставно питање: зашто се он није ефикасно проширио читавим светом онако како су то својевремено учинили кукуруз или кромпир. Главни проблем заправо лежи у озбиљном низу дубоких културолошких, историјских и ригорозних политичких препрека.

Република Етиопија законски веома строго регулише међународни пренос аутохтоних биљних материјала, првенствено у логичном покушају да се заштити од бруталне биопиратерије великих светских корпорација.

„Не могу да се сетим апсолутно ниједног другог важног усева који је толико уско и специфично свеприсутан само у месту из којег директно потиче, где га практично сваки локални фармер увек узгаја у том затвореном региону од око 300 квадратних километара, али ако случајно одете у суседну Кенију, Танзанију или Уганду и упитате народ 'да ли сте знали да можете то да једете?', а ти исти људи вас заиста само гледају бледо, без икаквог правог одговора", сликовито је објаснио Борел.

Још једна веома важна и отежавајућа околност лежи у чињеници да редовна берба, као и тешка традиционална обрада и припрема енсета, објективно захтевају заиста мукотрпан физички рад и високо специјализовано, комплексно аутохтоно знање које се усменим путем и кроз праксу деценијама стрпљиво преносило са старијих на млађе генерације.

Правилан развој модерних и адекватних механизованих решења тренутно је у раној фази тестирања на разним етиопским универзитетима, међутим, ове неопходне пољопривредне машине и технике још увек свакако нису масовно примењене на огромном сеоском терену међу обичним земљорадницима.

Док искусни научници и пољопривредни стручњаци из целог света убрзано и предано трагају за иновативним усевима који би дугорочно били знатно отпорнији на екстремне временске услове и неизбежне климатске промене данашњице, прави и потпуни производни потенцијал „дрвета против глади" ипак остаје дубоко, па чак и помало мистериозно, закључан негде на прелепим висоравнима Етиопије.