Поплава на Хималајима као упозорење – отапање глечера прети и Андима

Убрзано отапање глечера у Андима могло би да повећа ризик од поплава, одрона и лавина. Проблеми су слични онима који су довели до недавних природних катастрофа на Хималајима, у Непалу и на Тибету. У Чилеу су честе и ерупције вулкана јер се та земља налази дуж пацифичког ватреног круга где су честа подрхтавања тла и вулканске активности.

Експерти са Универзитета у Сантјагу тврде да растућа температура чини глечере на Андима све нестабилнијим. То би могло довести до изненадног стварања нових језера или изливања већ постојећих глечерских језера – појава позната као ГЛОФ (Glacial lake outburst flood).

„Ово су трагични примери низа опасности или процеса. У случају глечера на Андима, који су се формирали пре више хиљада година, када почињу да се смањују они ослобађају притисак и то се преноси на долине. Падине планинског масива почињу да буду нестабилне, круне се, отпадају стене и почиње велики процес кретања. Осим тога, постоје и могућности сеизмичких активности у овим деловима Анда“, упозорава географ Хосе Араос, професор на Универзитету у Чилеу.

Стручњаци кажу да отапање глечера доводи до пуцања унутар њих и кретања па постоји опасност од лавина, одрона или одламања велике количине леда, посебно на стрмим падинама.

„У региону Анда, од Венецуеле до Чилеа, дешава се оно што и на глобалној равни. Моја претпоставка је да константно смањивање глечера може довести до дестабилизације, до појава као што су изненадно пражњење глечерских језера, отпадање стена и леда. Покушавамо да утврдимо да ли се глечер може постепено отопити и нестати без трага или у том процесу може довести до опасних појава“, наводи геолог проф. Фелипе Угалде, главни аутор студије.

Студија чилеанских експерата је објављена у Научном часопису Јужне Америке. У њој су подсетили на велике природне катастрофе у вези са глечерима у тој земљи. Једна се догодила 1989. године када се урушила брана. Ослобођено је чак 229 милиона кубних метара воде, дошло до одламања глечера.

Језеро у Патагонији се од 2008. године у више наврата исушивало кроз тунеле испод глечера, а језеро Греве је пре шест година ослободило чак четири милијарди кубних метара воде због отапања глечера Пио Си.

„Појаве као што су отпадање стена и леда нису безначајне. Последице су више фактора – од топљења замрзнуте земље до дестабилизације планинских падина, испод глечера, који се на крају топе. Све је то због појава које се повезују са климатским променама. Велика концентрација угљен-диоксида у атмосфери на глобалној равни доводи до пораста температуре па глечери постају нестабилни“, објашњава проф. Угалде.

Истраживачи позивају на помније праћење подручја високих планина уз сателитске уређаје, дронове, метеоролошке станице и хидродинамичке моделе како би се установило који су глечери и глечерска језера нестабилни и побољшао систем раног упозоравања.