Кад је важно и мајмуни иду по групицама и размењују информације

Истраживање које су спровели британски и мексички научници показало је да паук-мајмуни деле савете о томе где да пронађу храну са припадницима различитих друштвених група уз „паметни систем за дељење знања“.

Примећено је да ови мајмуни често мењају подгрупе од три или више јединки на начин који им је омогућавао да деле информације о локацији воћа и времену када ће сазрети.

То је значило да не само да могу да допуњују међусобно знање, већ и да „комбинују своје информације на такав начин да производе ново знање“, један је од закључака истраживања.

„Пример би био када би једна подгрупа јединки донела информацију о локацији извора хране, а друга подгрупа о времену сазревања плодова на том месту“, наводи се у извештају објављеном у часопису njp Complexity. „Резултат, односно комбиновано знање обе подгрупе јединки било би синергијско у смислу да би свима њима омогућило да искористе извор хране у складу са његовом локацијом и правим тренутком“.

Закључено је да су докази „убедљив пример колективне интелигенције у природним условима“.

Студија, у којој су учествовали научници са Универзитета Хериот-Ват, Универзитета у Единбургу и Националног аутономног универзитета Мексика, заснована је на седам година теренских посматрања на полуострву Јукатан у Мексику.

Научници су користили податке да истраже карактеристику друштвеног понашања црноруког паук-мајмуна (Ateles geoffroyi), који се из веће заједнице издвајају у групице, а затим се поново удружују у различитим комбинацијама како би побољшали заједничко знање.
Иста подгрупа можда никада неће два пута заједно тражити храну.

Паметан систем за размену информација

Др Метју Силк, еколог са Универзитета у Единбургу, оценио је да то није случајно друштвено мешање: „То је паметан систем за дељење инсајдерског знања о томе где се налазе најбоља стабла са воћем у делу шуме где живе. Стално мењајући своје подгрупе, мајмуни који познају различите делове шуме могу да деле информације о томе где је воће доступно“.

Како је истакао, научници су пратили кретање појединих мајмуна и мапирали њихове терене, односно подручја која сваки мајмун добро познаје.

„Неке делове шуме познаје више мајмуна, попут најпопуларнијег ресторана у граду, док друге познаје само један или два мајмуна, попут скривеног драгуља“, објашњава др Силк.

Према његовим речима, постоји довољно преклапања територија да се мајмуни сретну и размене савете, али и довољно разлика да сваки мајмун може да извиђа различите делове шуме. Ово доводи до максималне заједничке покривености територије у циљу сазнавања времена и локација за најбоља места за храњење која су доступна целој групи.

Рос Вокер, докторанд Универзитета Хериот-Ват, развио је метод математичког моделирања како би анализирао шта мајмуни добијају из ових односа.

„Показали смо да постоји оптимална средња тачка између мајмуна који се држе 'своје екипе' и оних који имају интеракције са великим бројем јединки. Најбоље је када појединци истражују различита подручја, али се ипак довољно често поново повезују да би објединили оно што су научили“, објашњава Вокер.

Заједно знају више

Тим је користио податке о групи црноруких паук-мајмуна које су прикупили искусни посматрачи између јануара 2012. и децембра 2017. године.

Врста, која се сматра угроженом, позната је и као централноамерички паук-мајмун и црноруки паук-мајмун.

Професор Габријел Рамос-Фернандез са Националног аутономног универзитета Мексика каже да је научни тим показао да флуидна социјална динамика ових мајмуна има важне последице по њихов успех у потрази за храном.

„Истражујући своје окружење на дистрибуиран начин, а затим окупљајући се како би поделили своје појединачно стечене информације, група као целина може боље познавати шуму него што би то могла једна јединка сама“, поручио је др Рамос-Фернандез.