Мармозети су једини примати који користе имена у комуникацији

Коришћење личних имена у свакодневној комуникацији својствено је, осим људима, а слично комуницирање откривено је само још код делфина и слонова. Ипак, ново истраживање је утврдило да мармозети, врста мајмуна из Јужне Америке, дају једни другима имена, што их чини јединим приматима, поред људи, са том праксом.

Истраживање научника са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, објављено у часопису Science, водио је тим истраживача на челу са др Давидом Омером. Они су представили револуционарно откриће – мармозети испуштају звукове којима именују једни друге. Да би то утврдили, истраживачи су снимали комуникацију између парова мармозета.

Открили су да ова врста мајмуна користе специфичне звукове дозивања, када желе да се обрате одређеној јединки. Што је још занимљивије, они су знали којим именом их неко зове.

„Ово откриће указује на сложеност социјалне комуникације међу мармозетима. Њихови позиви нису коришћени само за откривање места где се налазе, како се раније сматрало, већ за обележавање и обраћање појединцима", каже Омер.

Нова студија је показала да чланови породице унутар групе мармозета, такође примењују сличне вокалне карактеристике када желе да се обрате различитим појединцима, а користе сличне звучне особине да кодирају различита имена, што личи на дијалекте код људи.

„Мајмуни мармозети живе у малим моногамним породичним групама и заједно брину о потомцима, слично као и код људи. Те сличности сугеришу и сличне друштвене ситуације које су имали и наши преци, још пре развоја језика, што је довело до сличних метода комуникације", објаснио је Омер.

Истраживање пружа нови увид у то како су социјална комуникација и људски језик могли еволуирати. Способност мармозета да се међусобно означавају специфичним позивима сугерише да су развили сложене мождане механизме, потенцијално аналогне онима који су на крају довели до језика код људи.

Студија отвара узбудљиве путеве за даља истраживања о томе како су наше сопствене комуникацијске способности могле еволуирати и шта можемо научити од друштвених примата, који нису људи, наводи се у студији.