Корални гребени на прекретници, планета достигла прву тачку без повратка – следе колапс Амазоније и океанских струја

Извештај научника упозорава да се свет налази и на ивици достизања других прекретница, укључујући пропадање Амазоније, колапс главних океанских струја и губитак ледених покривача.

Међутим, неки стручњаци су довели у питање тврдње из извештаја о судбини коралних гребена, при чему је један од њих рекао да, иако гребени опадају, постоје докази да би могли остати одрживи и при вишим температурама него што се сугерише.

Прекретнице се у науци препознају као моменти када екосистем достигне тачку из које је озбиљна деградација неизбежна.

Корални гребени, дом за око четвртину свих морских врста, сматрају се једним од најрањивијих система када су у питању ефекти глобалног загревања.

„Ако се глобална просечна температура не врати што је брже могуће на ниво од 1,2 степена изнад прединдустријског периода, нећемо успети да задржимо коралне гребене у топлим водама у било ком значајном обиму“, наводи се у извештају.

Гребени на прекретници

Корални гребени су од јануара 2023. усред глобалног процеса избељивања, четвртог и најгорег до сада, са више од 80 одсто гребена у више од 80 земаља погођених екстремним температурама океана.

Извештај Global Turning Points, који предводи Универзитет Ексетер и финансира фонд власника Амазона, Џефа Безоса, укључује доприносе 160 научника из 87 институција у 23 земље.

Процена је да корални гребени достижу прекретницу када глобална температура порасте између 1 и 1,5 степени Целзијуса изнад нивоа из друге половине 19. века, с централном вредношћу од 1,2 степена. Тренутно је глобално загревање достигло око 1,4 степена Целзијуса.

Без брзог и мало вероватног смањења емисија гасова стаклене баште, праг од 1,5 степени биће достигнут у наредних 10 година, наводи се у извештај.

„Више не можемо говорити о прекретницама као о будућем ризику. Прва прекретница – масовно пропадање коралних гребена у топлим водама – већ је почела“, рекао је професор Тим Лентон са Института за глобалне системе Универзитета Ексетер.

Додао је да то већ утиче на стотине милиона људи који зависе од гребена. Извештај указује на Карибе, где топлотни таласи у океану, ниска разноврсност и избијања болести гурају гребене „ка колапсу“.

Контрааргументи и опрез

Међутим, професор Питер Мамви, водећи стручњак за коралне гребене са Универзитета Квинсленд у Аустралији, рекао је да прихвата да су гребени у опадању, али да постоје нови докази да корали могу да се прилагоде и да неки гребени могу опстати чак и при расту просечне температуре од два степена Целзијуса.

Сматра да је неопходна „агресивна“ акција у борби против климатских промена и побољшано локално управљање, али се брине да би неки могли погрешно протумачити извештај као тврдњу да су станишта коралних гребена осуђена на пропаст, што он не подржава.

Забринут је да би друштво могло да „одустане од коралних гребена“ ако људи поверују да више не могу бити спашени.

Др Мајк Барет, главни научни саветник британског огранка Светског фонда за природу и коаутор извештаја, рекао је да „да је очување гребена сада важније него икада пре“.

Нагласио је и да је од суштинске важности заштита одређених коралних гребена на које климатске промене нису толико утицале.

„Морамо да осигурамо да имамо семе за опоравак у будућем свету у којем смо успели да стабилизујемо климу“, додао је Барет.

Др Трејси Ајнсворт, потпредседница Међународног друштва за коралне гребене, рекла је да се у многим местима екосистеми гребена мењају и да више нису под доминацијом корала, или губе своју разноврсност.

„Будућност коралних гребена је будућност трансформације, реструктурирања екосистема и нових изазова. Наш изазов сада је да разумемо како се сви ови различити екосистеми реорганизују и како можемо да осигурамо да наставе да подржавају разноврстан морски живот и заједнице“, истакла је Ајнсворт.

У саопштењу, Аустралијски институт за поморске науке рекао је да тумачење глобалних података „треба узети с опрезом“ из два разлога – они прикривају значајну регионалну разноликост и глобалне температуре се још нису стабилизовале, што указује да још увек постоји уско време за деловање.

Земља улази у „зону опасности“

Лентон је рекао да делови западног антарктичког леденог покривача и гренландског леденог покривача „делују опасно близу“ своје прекретнице, јер губе лед великом брзином. Губитак леда који је и даље везан за копно доводи до пораста нивоа мора.

„На основу тренутних пројекција, готово сигурно ћемо премашити границу од 1,5 степени Целзијуса глобалног загревања око 2030. године. То ставља свет у још опаснију зону са све већим ризицима од додатних, штетних прекретница“, рекао је Лентон.

Амазонија, под притиском климатске кризе и крчења шума, ближа је својој прекретници него што се раније мислило.

Ипак, извештај нуди и известан трачак наде, наводећи да вероватно постоје и „позитивне прекретнице“ у друштву, као што је усвајање електричних возила које такође могу имати ланчане ефекте у брзом смањењу емисија гасова стаклене баште.

„Трка је почела. Морамо да убрзамо долазак позитивних прекретница како бисмо избегли оно за шта сада знамо да ће бити неизбежне последице додатних климатских прекретница на Земљи“, закључује Лентон.