Како Србију „откопати из смећа" – закон примењивати, а одговорне кажњавати

Сваки грађанин Србије генерише килограм и по смећа дневно, па се тако у земљи накупи три милиона тона отпада годишње.

„Највише ме забрињава што доносиоци одлука код нас нису свесни последица које трпимо због неправилног управљања отпадом. Отпад може да нас директно зарази, а може да остави проблем за будуће генерације. Сваким даном нечињења ми смо у озбиљном проблему“, навео је председник Удружења „Инжењери за заштиту животне средине“, Игор Јездимировић.

Подсетио је и на податак да је само прошле године избило 2.171 пожара на депонијама у Србији. То значи да је свакога дана у сваком тренутку горело шест депонија, производећи велика загађења.

Према његовом мишљењу, нови Закон о управљању отпадом неће много променити, јер су становишта по питању комуналног отпада остала скоро иста.

Велико питање су различити типови отпада. Текстилни чини велики удео у томе, а посебан проблем је одлагање батерија.

„Последња промена закона била је 2009. године. Србија је од тада порасла, скочио БДП, индустрија, потрошачке навике и потребе. То је та мишоловка у коју смо упали и сада смо у позицији да тражимо решења“, каже директор Центра за циркуларну економију ПКС, Синиша Митровић.

Са друге стране, Јездимировић сматра да закон сам по себи није проблематичан, већ његова (не)примена.

„Проблем је што се не поштује оно што је приписано. Осим тога, још од 2009. године нису подизане казне за доносиоце одлука на локалном нивоу који не поштују закон. Чак трећина локалних самоуправа не поштује ни основно извештавање које закон прописује. Казна која им прети, ако уопште дође до тога, износи 25 до 50 хиљада динара“, истиче Јездимировић.

Два пута је већа шанса, како каже, да ће бити кажњен због невезивања појаса него што неће израдити локални план управљања отпадом, неће радити примарну селекцију, неће имати санитарну депонију и неће известити о броју дивљих депонија на својој локалној самоуправи.

„Тај однос према отпаду показује да нисмо свесни колико отпад негативно утиче на наше здравље. Ми треба да се бавимо отпадом да он не би негативно утицао на нас. То пише у самом закону, а и дужни смо да штитимо животну средину због себе и будућих генерација“, напомиње Јездимировић.

Што се опасног отпада тиче, имамо огромну количину отпадних моторних уља која нису у систему и не прерађују се већ озбиљно загађују земљиште и воду и на крају наше здравље.

Да ли су казне решење

Директор Центра за циркуларну економију ПКС сматра да је кључ у мотивисању грађана.

„Све анкете говоре да грађани желе да раздвајају отпад на месту настанка и врше примарну селекцију. Освешћени су, али недостаје инфраструктура која је потребна да би се то сакупљало и на прави начин обрадило“, каже Митровић.

Истиче и да је потребно схватити колики је интерес управљање отпадом.

„Хаварисање депонија, пожари, загађен ваздух у већини градова. Ово је сада у врху политичке агенде. Отпад љуља политичке елите на локалу. Видели смо проблеме у Ужицу, Крагујевцу, Ваљеву. Грађани се сада боре за квалитет ваздуха, чисту пијаћу воду и мислим да ће сви наредни избори у врху агенде имати управљање отпадом“, наводи Митровић.

Правилно управљање отпадом доводи до производње нове сировине и ресурс који се даље користи.

„Око 98 одсто отпада може поново да се употреби – или рециклирати или поново употребити или користити у енергетске сврхе. Са та три стуба ви сте решили проблем. Нема потребе да градимо велике центре. У читавој причи фали и приватан капитал који би ушао у процес прераде отпада“, каже Митровић.

Такође, грађани морају да буду свесни да и сами сносе одговорност, не само у управљању отпадом.

„Грађани морају да натерају доносиоце одлука да правилно управљају отпадом. Не будемо их ми натерали да имамо здраву животну средину, они то неће урадити. Нови закон их неће на то натерати. Изузетно је важно нагласити да је комунални отпад одговорност локалне самоуправе, од градоначелника до грађана“, закључује Јездимировић.