Антарктички океан све је сланији – да ли ће лед опстати

Лед који је нестао и истопио се природа није надокнадила, што указује на највећу глобалну промену животне средине у последњој деценији. Ово откриће је изненадило научнике – топљење леда обично чини океан свежијим. Али нови сателитски подаци показују да се дешава супротно, што је велики проблем.

Сланија вода на површини океана понаша се другачије од свеже морске воде тако што црпи топлоту из дубоког океана и отежава обнављање морског леда.

Губитак антарктичког морског леда има глобалне последице

Мање морског леда значи мање станишта за пингвине и друге врсте које живе у леду. Више топлоте у океану ослобађа се у атмосферу када се лед топи, повећавајући број и интензитет олуја и убрзавајући глобално загревање.

Ово доноси топлотне таласе на копну и топи још више антарктичког леденог покривача, што подиже ниво мора широм света.

Нова студија је открила да се Јужни океан мења, али на другачији начин од онога што се очекивало. Можда је ово једна прекретница и стање дефинисано сталним смањењем морског леда, које одржава новооткривена повратна спрега.

Изненађујуће откриће

Праћење Јужног океана је озбиљан задатак за истраживач и научнике. То је једно од најудаљенијих и најбурнијих места на Земљи, и прекривено је мраком неколико месеци годишње.

Захваљујући новим сателитима Европске свемирске агенције и подводним роботима који остају испод површине океана и мере температуру и салинитет, сада можемо да посматрамо шта се дешава у реалном времену.

Тим са Универзитета у Саутемптону сарађивао је са колегама из Експертског центра у Барселони и Европске свемирске агенције на развоју нових алгоритама за праћење стања површине океана у поларним регионима помоћу сателита.

„Комбиновањем сателитских посматрања са подацима подводних робота, изградили смо петнаестогодишњу слику промена у салинитету океана, температури и морском леду. Оно што смо открили било је запањујуће. Око 2015. године, површински салинитет у Јужном океану почео је нагло да расте – баш када је обим морског леда почео да се смањује“, истакли су истраживачи.

Овај преокрет је био потпуно неочекиван. Деценијама је површина постајала све свежија и хладнија, што је доприносило ширењу морског леда.

Истраживачи истичу да Јужни океан треба посматрати као низ слојева

Нормално, хладна, свежа површинска вода налази се на врху топлије, сланије воде дубоко испод. Ово слојевитост (или стратификација, како је научници називају) задржава топлоту у дубинама океана, одржавајући површинске воде хладним и помажући формирању морског леда.

Сланија вода је гушћа и тежа. Када површинске воде постану сланије, оне лакше тону, узбуркавајући слојеве океана и омогућавајући топлоти из дубине да се подигне.

Овај топлотни ток навише може да отопи морски лед одоздо, чак и током зиме, што отежава поновно формирање леда. Ова вертикална циркулација такође повлачи више соли из дубљих слојева, појачавајући циклус.

Ствара се снажна повратна спрега: већи салинитет доноси више топлоте на површину, што топи више леда, што затим омогућава да се више топлоте апсорбује од Сунца.

„Моје колеге и ја смо из прве руке видели ове процесе 2016-2017. године са повратком полиње Мод Рајз, што је зјапећа рупа у морском леду која је скоро четири пута већа од Велса и последњи пут се појавила 1970-их“, истакао је Алесандро Силвано, независни истраживачки сарадник NERC-а за океанографију, Универзитет у Саутемптону.

Оно што се дешава на Антарктику не остаје тамо

Губитак антарктичког морског леда је планетарни проблем. Морски лед делује као џиновско огледало које рефлектује сунчеву светлост назад у свемир. Без њега, више енергије остаје у Земљином систему, убрзавајући глобално загревање, интензивирајући олује и доводећи до пораста нивоа мора у приобалним градовима широм света.
 
Дивље животиње такође пате. Царски пингвини се ослањају на морски лед за размножавање и одгајање својих младих. Поједине врсте ракова који су слични шкампима, који су темељ антарктичког ланца исхране као храна за китове и фоке – хране се алгама које расту испод леда. Без тог леда, читави екосистеми почињу да се распадају.

Оно што се дешава на дну света шири се ка споља, преобликује временске системе, океанске струје и живот на копну и мору.

Антарктик више није стабилан, залеђени континент каквим смо га некада сматрали. Он се брзо мења и на начине које тренутни климатски модели нису предвидели. Донедавно, ти модели су претпостављали да ће загревање света повећати падавине и топљење леда, освежавајући површинске воде и помажући у одржавању релативно стабилног антарктичког морског леда. Та претпоставка више не важи.

„Истраживања показују да салинитет површинских вода расте, да се слојевита структура океана распада, а морски лед се смањује брже него што се очекивало. Ако не ажурирамо наше научне моделе, ризикујемо да нас изненаде промене за које смо могли да се припремимо. Узрок повећања салинитета 2015. године остаје  тајанствен, научници треба да ревидирају своју перспективу о антарктичком систему и наставе истраживања“, рекао је  Алесандро Силвано, истраживачки сарадник NERC-а за океанографију, Универзитет у Саутемптону.

Континуирано сателитско и океанско праћење је угрожено смањењем финансирања. Ово истраживање нам нуди рани сигнал упозорења и стратешки алат за праћење брзо променљиве климе. Без тачних, континуираних података, биће немогуће прилагодити се променама које су пред нама.