Пораст нивоа мора постаје незаустављив, свету прете миграције какве цивилизација није доживела

Губитак леда са огромних ледених покривача Гренланда и Антарктика се учетворостручио од 90-их услед климатске кризе и сада је главни покретач раста нивоа мора.

Међународни циљ да се глобално загревање задржи испод 1,5 степени Целзијуса већ је скоро недостижан. Међутим, нова анализа је показала да би чак и ако би емисије фосилних горива брзо биле смањене у складу са тим циљем, ниво мора би растао за један центиметар годишње до краја века, брже него што би нације могле изградити обалске одбране и насипе.

Светски тренд иде ка порасту температуре од 2,5 до 2,9 степени Целзијуса, што би готово сигурно довело до преломне тачке за колапс ледених покривача Гренланда и западног Антарктика. Отапање тих ледених покривача довело би до застрашујућег пораста нивоа мора од 12 метара.

Данас, око 230 милиона људи живи на висини од један метар изнад тренутног нивоа мора, а милијарду људи живи до 10 метара изнад нивоа мора. Чак и пораст мора од само 20 центиметара до 2050. године довео би до глобалних штета од поплава у износу од најмање хиљаду милијарди долара годишње за 136 највећих обалних градова на свету и огромних утицаја на животе и средства за живот људи.

Међутим, научници су нагласили да је сваки подељак степена глобалног загревања која се избегне климатском акцијом и даље важна, јер успорава пораст нивоа мора и даје више времена за припрему, смањујући људску патњу.

Миграције какве до сада нисмо видели

Пораст нивоа мора је највећи дугорочни утицај климатске кризе, а истраживања у последњим годинама показала су да се дешава много брже него што је раније процењивано. Граница од 1,5 степени Целзијуса сматрана је начином да се избегну најгоре последице глобалног загревања, али нова истраживања показују да то није случај када је реч о порасту нивоа мора.

Истраживачи су рекли да је „сигурну границу“ температуре за ледене покриваче тешко проценити, али да ће вероватно бити један степен и испод. Пораст нивоа мора од најмање једног до два метра сада је неизбежан, поручују научници.

„Оно што подразумевамо под сигурном границом је она која омогућава неки ниво адаптације, како би се спречиле катастрофалне присилне миграције. Та сигурна грамоца је отприлике један центиметар годишњег пораста нивоа мора. Уколико се пређе преко тога, онда постаје изузетно изазовно за било какву врсту адаптације и видећете масовне миграције у размерама које нисмо никада доживели у модерној цивилизацији“, рекао је професор Џонатан Бамбер са Универзитета Бристол у Великој Британији.

Земље у развоју, попут Бангладеша, биће у много лошијој позицији од богатих земаља са искуством у обуздавању таласа, попут Холандије, додао је он.

Вођа студије професор Крис Стоукс са Универзитета у Дураму каже да полако почиње да се примећује најгори сценаријо како се готово пред нашим очима остварује.

Просечна глобална температура достигла је први пут 2024. године 1,5 степени Целзијуса изнад преиндустријског просека. Међутим, међународни циљ мери се као просек у периоду од 20 година, па се још увек не сматра да је граница премашена.