Вране се разумеју у геометрију, а ево које облике највише воле

Вране могу да открију асиметричан облик у скупу геометријских облика и имају афинитет према геометријској правилности, односно облицима са доследним карактеристикама, попут квадрата, за разлику од неправилних, попут ромбова.

Прве су животиње које су показале такве способности. Ово сугерише да препознавање правилности геометријског облика може бити дубоко укорењено у еволуцији, и да би могло бити чешће у животињском царству него што смо сматрали.

„Ми људи – на основу нашег јединственог формалног и симболичког разумевања – постављамо геометрију на сасвим другачији ниво; али чини се да је сама основа, са визуелне тачке гледишта, укорењена у еволуцији“, рекао је физиолог за животиње Андреас Најдер.

Најдер и његове колеге са Универзитета у Тибингену у Немачкој радили су са два мужјака црне вране (corvus corone), старости 11 и 10 година, за потребе експеримента.

Вране су обучене да открију један облик који се не поклапа са пет иначе идентичних дводимензионалних облика приказаних на екрану рачунара. Да би демонстрирали за који облик су утврдили да је „уљез“, вране су кљуцале његову позицију на екрану.

„До ове фазе експеримента, вране никада нису имале задатак да открију четвороугаоног уљеза у низу других четвороуглова“, напомињу аутори у свом истраживачком раду. Ово је осигурало да вране покажу већ постојеће геометријске сензибилности, а не научене.

Током експеримената, половину времена вранама су били показани скупови четвороуглова који су садржали различите степене правилности, са сваким обликом постављеним под насумичним углом и размери.

Више воле правилније облике

Вранама је било лакше да открију гранични део међу четвоространим облицима са правилним карактеристикама, као што су једнака дужина страница у квадрату или конзистентни углови правоугаоника од 90 степени. Што су углови и стране облика правилнији, то су вране тачније детектовале „уљеза“.

У експерименту су представљали такве четвороуглове као што су класични квадрат, ромб, једнакокраки трапез, и произвољан неправилан четвороугао.

Што су четвороуглови били некласичнији, односно „искривљенији“ и неуобичајени, то је вранама било теже да схвате који се разликује од осталих.

„Вране су, баш као и људи, имале највише потешкоћа да открију геометријске правилности у ромбу. Ово наглашава сличности геометријских способности врана и људи", рекао је Најдер.

Другу половину времена у експериментима, вранама су показивани познати нечетвороугаони облици, на пример, пет звездица и један месец, који су коришћени у њиховој обуци.

Способност врана да разликују спољашње облике на основу њихових геометријских разлика, без икакве додатне обуке за то, сугерише да, попут људи, геометријска правилност може играти важну улогу у интеракцији врана са светом.

„Птице користе, и познат им је концепт просторне правилности, на пример, за оријентацију и навигацију у већим срединама и при томе имају предност у преживљавању“, објаснио је Најдер.

„Ова основна интуиција код врана, њихова способност да схвате геометријска својства у дводимензионалним облицима, илуструје како је основно знање о величинама и геометрији укорењено у биолошкој еволуцији“, написали су истраживачи.

Било да су наше способности еволуирале одвојено или у оквиру наше заједничке животне историје, узбуђени смо што ћемо пронаћи још један разлог зашто су вране, засада, у томе изгледа најбоље, наводи се у научном раду који је објављен у часопису Science Advances.