Ни обале, ни плаже – Саргаско море усред Атлантика

Саргаско море се налази у северноатлантској суптропској зони која се назва „Вртлог“(Gyre). Голфска струја овом мору даје западну границу, а на северу море је дефинисано Северноатлантском струјом. На истоку Канарском струјом, а на југу Северноатлантском екваторијалном струјом.

Пошто је ово подручје дефинисано граничним струјама, његове границе су динамичне, у корелацији са центром високог притиска на Азорима за било које годишње доба. Тај вртлог попут невидљивог зида, одређује границе онога што називамо Саргаско море.

Име мора потиче од саргасума, врсте морске алге која слободно плута на његовој површини, формирајући златно-смеђу морску џунглу.

Вековима су истраживачи пловили Саргаским морем. Први писани запис потиче од Кристофера Колумба из 1492. године. Писао је о морским алгама за које се плашио да би могле да заробе његов брод, плитким скривеним водама које би могле да га насукају и недостатку ветра који би их могао да их заустави у пловидби.

Задивљујући екосистем

Топла плава вода и изузетна количина морских алги пружају савршену позадину за бујан екосистем. Ова плутајућа морска биљка формира густе простирке на површини које су домаћини разним колонијама створења.

Ове морске алге служе као склониште, места за исхрану и места за размножавање разних морских врста. Саргаско море је дом неким веома занимљивим створењима попут главатих корњача, које овде започињу своје фасцинантно животно путовање. Затим, ту су јегуље из далеких река у Европи и Северној Америци које се враћају у ове воде да би се размножавале.

Такође игра кључну улогу као место за мрешћење разноврсних врста, укључујући неке од угрожених врста попут јегуља, рибе делфина и белог марлина. Саргасово море такође служи као годишња миграциона рута за импресивног грбавог кита. Сваке године путују кроз његове топле воде, доприносећи чуду и сложености овог разноликог морског екосистема.

Упркос недостатку копнених граница, то је важно подручје за руте птица селица. Птице се овде често одмарају током својих дугих путовања. Ово разнолико станиште са плутајућим морским алгама пружа храну и склониште многим врстама. Ово доприноси богатом биодиверзитету мора, чинећи га задивљујућим регионом за проучавање образаца миграције птица.

Иако врви разноврсним дивљим животињама, Саргасово море је историјски представљало изазов за морнаре. Његове густе морске алге отежавале су пловидбу и могле су учинити бродове немоћним. Такође крије занимљиве мистерије. Бројни нестанци познатих личности повезани су са овим подручјем. Међутим, оно је више испреплетено митовима и народним причама него потврђеном науком.

Саргаски споразум

Саргасово море је несумњиво ризница морског живота. Заштита овог драгоценог биодиверзитета је кључна за одржавање равнотеже нашег океанског екосистема.

Еколози, научници и океанографи често истичу важност Саргаског мора и његову кључну улогу у океанској биодиверзитету. 

Годинама га проучавају научници из целог света како би боље разумели његове сложене екосистеме, утицај климатских промена на океан и миграције кључних морских врста.

Земље са обалама Атлантског океана потписале су 2014. године Саргаски споразум, којим су се обавезале да ће чувати ово јединствено подручје.

Као и сви океани и мора, и Саргаско море данас је угрожено пластичним отпадом, климатским променама и прекомерним риболовом. Ово чудо скривено испод површине океана доказ је да природа милионима година има сопствена правила и ритам – које човек често, намерно или ненамерно, нарушава.