Чернобиљ опет зрачи?

Украјинске власти недељама траже начине како да затворе велику рупу у заштитном поклопцу изнад оштећеног блока 4 искључене нуклеарне електране Чернобиљ, коју је проузроковао руски напад.

У ноћи 14. фебруара, руски дрон је пробио заштитну баријеру. Након тога је избио пожар који је проузроковао значајну штету на кровној конструкцији. Пожар је угашен тек 7. марта, три недеље након удара.

„Примарни задатак је затварање рупе величине око 15 квадратних метара, али и више од 200 малих рупа које је Државна агенција за управљање у ванредним ситуацијама избушила у крову током операције гашења пожара“, каже Григориј Ишченко, директор украјинске државне агенције одговорне за управљање забрањеном зоном око чернобиљске електране.

Према Ишченковим речима, стручњаци из истраживачких института стижу на лице места да испитају заштитне шкољке. „Прелиминарне препоруке о поправкама требало би да буду доступне у року од месец дана“, рекао је стручњак за Дојче веле.

Како пронаћи сва оштећења?

Шкољка је изграђена преко старог тзв. саркофага, привремене заштитне шкољке. Намењена је спречавању ширења радиоактивног зрачења из блока 4 електране која је експлодирала 1986.

За изградњу ове новије шкољке, 45 земаља донатора удружило је снаге с Украјином и прикупило више од милијарду и по евра; у пројекат је било укључено 10.000 људи из 40 земаља. Од потписивања уговора до пуштања у рад новог заштитног покрова 2019. године прошло је готово дванаест година.

Ишченко каже да још нема прелиминарне процене штете настале руским нападом. Надлежни истраживачки институти ће након истраге извршити одговарајући обрачун.

„Нивои зрачења су нормални. Особље наставља да ради као и пре. Само систем за контролу притиска више не функционише, а измерена је и нешто повишена влажност. То је због удара и пада притиска испод шкољке која више није херметична“, објашњава Ишченко.

Може ли радиоактивност исцурити?

Према речима стручњака, пад притиска испод покрова не представља непосредну претњу, али има других опасности.

„Тренутно је немогуће безбедно демонтирати стари саркофаг, који је 1986. године постављен изнад уништеног блока електране одмах након катастрофе“, каже Дмитро Хумењук из Државног научно-техничког центра за нуклеарну и радијациону безбедност Украјине.

Нови заштитни покров изграђен је управо у ту сврху – јер је стари саркофаг дотрајао. У њему се још налази 18 нестабилних греда. Постоји бојазан да би се у сваком тренутку могла срушити једна од три главне попречне греде.

„Ако би се делови конструкције урушили испод сада оштећеног заштитног покрова, дошло би до подизања радиоактивне прашине“, каже Хумењук. „Тренутно заштитни омотач не испуњава своју функцију, наиме задржавање продуката фисије унутар реактора“, каже стручњак.

Но стручњаци наглашавају да то не значи да грађани сада морају гомилати таблете јода или тражити начине за евакуацију. Али жале што су сви напори међународне заједнице, која је прикупљала новац за изградњу заштитног склоништа, сада практично испали узалудни.

Како се рупа може затворити?

„Биће немогуће заварити и поправити оштећену шкољку на лицу места јер су тамо нивои радијације веома високи и радници би били превише изложени. Заштитна шкољка је постављена мало даље и клизила је по шинама преко старог саркофага. С обзиром на то да су шине сада демонтиране, морамо урадити нешто друго“, објашњава Дмитро Хумењук.

Јан Ванде Путе из украјинског огранка Гринписа види само један начин за наставак рада на заштитном омотачу: „Због високог нивоа радијације изнад саркофага, цео чернобиљски заштитни омотач вероватно ће морати да се помери шинама назад па да се онда изврше скупе поправке.“

Према његовим речима, још је потпуно нејасно колико ће ти радови коштати.

Како је објављено на страницама нуклеарне електране, Чернобиљ су 18. марта посетили представници Европске банке за обнову и развој који су прегледали техничке објекте и простор испод заштитног омотача, те разговарали с представницима управе нуклеарне електране.

У почетку ће 400.000 евра за стручну процену штете бити стављено на располагање с рачуна Међународне чернобиљске сарадње (ICCA), којом управља Европска банка .