Климатска „конференција истине" у Бразилу: Минимални споразум, ЕУ без подршке и изостанак САД

Као и претходне, и тридесета климатска конференција Уједињених нација продужена је јер је тешко било постићи договор о конкретном плану укидања фосилних горива како би се зауставио глобални пораст температуре. Париским климатским споразумом државе су се пре десет година обавезале да ограниче глобално загревање на највише један и по степен у односу на прединдустријски ниво, али свет је тај циљ већ премашио.

„Председништво COP-а, покреће иницијативу са са преко 90 земаља које желе програм рада за прелазак са фосилних горива и крчења шума. И то је нешто што они могу да ураде и што ћемо ми учинити“, рекла је Маиса Рохас, чилеанска министарка за животну средину.

Више од 80 земаља позвало је на план потпуног престанка коришћења фосилних горива, али томе су се успротивиле земље произвођачи нафте.

САД нису ни послале делегацију након што је председник Доналд Трамп изјавио да ће та земља напустити Париски споразум.

Европска унија се до последњег тренутка борила за план, али није добила потребну подршку.

„Више бих волео да је прелазак са фосилних горива био у документу, али кључне земље су се томе противиле. Ово су тешки, напорни, заморни, фрустрирајући преговори. Споразум је важан корак напред, омогућава да Бразил покрене ту кључну мапу пута за прелазак са фосилних горива, али да бих волео да је амбициознији“, каже Ед Милибанд, државни секретар Уједињеног Краљевства за енергетску безбедност и нето нулту емисију.

На климатском самиту отворен је пут за формирање Глобалног фонда за заштиту шума који би требало и финансијски да награди тропске земље које чувају своје прашуме.

„Ово је KOP истине, и верујемо да је ово била наша прилика да започнемо дискусију о основној научној чињеници да је прелазак са фосилних горива неопходан да би се постигли циљеви Париског споразума“, истиче Данијела Дуран Гонзалез, шефица међународних послова, из колумбијског министарства за животну средину и одрживи развој.

Земљама у развоју одобрено је више средстава за прилагођавање последицама глобалног загревања, у наредних десет година по 100 милијарди евра годишње.