Да ли је Моцарт можда овако изгледао

Живот једног од највећих светских композитора, Волфганга Амадеуса Моцарта (1756-1791), пратиле су бројне контроверзе. Иако је лик музичког генија приказан на многим уметничким сликама, научници су отишли „корак даље“, и, на основу изгледа наводне Моцартове лобање Моцарта, реконструисали његов физички изглед.

Лобања за коју се верује да је Моцартова, чува се у Моцартеуму у Салцбургу, а међународни тим истраживача урадио је, на основу њених карактеристика, форензичку апроксимацију лица.

Најприхваћенија прича о лобањи коју су истраживали научници, почиње од двојице погребника који су били присутни на Моцартовој сахрани, а један од њих, Јозеф Ротмајер, обележио је место гроба. Годинама касније, узео је лобању и сачувао ју је.

Касније је лобању предао свом наследнику Јозеф Радшорпфу, да би је касније, после његове смрти добио његов брат, анатомиста Јозеф Хиртл.

Од 1895. до 1900. није се знало где је лобања, али 1901. Јозеф Шофел (1832-1910), кустос Хиртлове задужбине, прогласио је да је лобања која је мистериозно нестала пронађена у једној од депоа. Лобања је затим 1902. донирана Моцартеуму у Салцбургу – наводи се чудни „историјат“ у научном раду који потписују истраживачи Цицеро Мораес, Јири Шинделар, Мајкл Е. Хабич, Лука Синео, Тијаго Беаини, Елена Варото и Франческо Марија Галаси.

Ипак, аутори реконструкције Моцатовог изгледа додају да има више контроверзи око аутентичности Моцартове лобање, а једна од њих је разлика у броју зуба. Примера ради, лобања из Моцартеума има 11 зуба, а опис који је дао писац Лудвиг Август Франкл (1810-1894) говори о седам зуба – док је била у поседу Хиртла. Лобања је анализирана више пута и неки научници су закључивали да је аутентична, док други тврде да ипак није.

„Наша студија је независна и нема никакве везе са институцијом која чува остатке Волфганга Амадеуса Моцарта, као ни са универзитетима и институцијама које су је раније проучавала. Мотивација за нашрад је реализовање дидактичког садржаја који објашњава технику апроксимације лица, уз тестирање могућности реконструкције лица коришћењем података који су оригинално били доступни у новинским чланцима, електронским медијима, књигама и научним часописима“, истакли су истраживачи.

Тим је својим методама добио укупно шест верзија Моцартовог изгледа – три су објективне верзије, у црно-белој боји, пошто нема података о боји коже, и слика је са затвореним очима, јер ни облик и боја очију такође нису познати, као и без косе, бркова и браде.

Друге три верзије садрже субјективне и уметничке елементе а добијене су уз помоћ вештачке интелигенције и уз ручну обраду.