Гасови са ефектом стаклене баште поново достигли рекордне вредности

Глобално просечна концентрација угљен-диоксида достигла је 420 делова на милион, метана 1.934 делова на милијарду и азот-оксида 337 делова на милијарду у 2023. години.

Ове вредности чине 151, 265 и 125 одсто у односу на прединдустријске нивое ових гасова, израчунато је на основу дугорочних посматрања у оквиру мреже станица за праћење организације Global Atmosphere Watch.

Повећање угљен-диоксида у атмосфери у 2023. године било је веће него у 2022. години, иако ниже него у три године пре тог, највероватније због пандемије корона вируса.

Годишњи пораст од 2,3 ppm обележио је 12. годину заредом са повећањем већим од 2 ppm, док је пораст у 2023. години био један од највећих, чак 2,8 ppm.

„Још једна година, још један рекорд. То би требало да укључи аларм међу доносиоцима одлука. Очигледно смо скренули са пута да испунимо циљ Париског споразума да ограничимо глобално загревање на знатно испод два степена Целзијуса и тежимо ка граници од степен и по изнад прединдустријског нивоа. Ово је више од статистике, сваки делић повећања температуре има вишеструк утицај на наше животе и планету“, рекла је генерални секретар Светске метеоролошке организације Селесте Сауло.

Билтен гасова стаклене баште извештава о концентрацијама гасова стаклене баште, а не о нивоима емисије. Анализа података показује да нешто мање од половине емисије угљен-диоксида остаје у атмосфери. Нешто више од једне четвртине апсорбује се у океану и нешто мање од 30 одсто у копненим екосистемима – иако постоји значајна варијабилност из године у годину због природних појава као што су Ел Нињо и Ла Ниња.

Током година Ел Ниња, нивои гасова стаклене баште имају тенденцију да расту јер суше и шумски пожари смањују ефикасност понора угљеника.

„Билтен упозорава да се суочавамо са потенцијалним зачараним кругом. Природна варијабилност климе игра велику улогу у циклусу угљеника. Али у блиској будућности, саме климатске промене могле би да доведу до тога да екосистеми постану већи извори гасова стаклене баште. Шумски пожари би могли да испусте више емисија угљеника у атмосферу, док би све топлији океан могао да апсорбује мање угљен-диоксида. Сходно томе, више угљен-диоксида би могло остати у атмосфери што би убрзало глобално загревање. Ове климатске повратне информације су од кључне важности за људско друштво“, рекао је заменик генералног секретара СМО Ко Барет.

Све док се емисије настављају, гасови стаклене баште ће наставити да се акумулирају у атмосфери што доводи до глобалног пораста температуре.

С обзиром на изузетно дуг животни век угљен-диоксида у атмосфери, већ осмотрени ниво температуре ће трајати неколико деценија чак и ако се емисије брзо смање на нулу.

Последњи пут је Земља доживела упоредиву концентрацију угљен-диоксида пре три до пет милиона година, када је температура била два до три степена Целзијуса виша, а ниво мора био 10-20 метара виши него сада.