Финска пред отварањем првог трајног подземног складишта нуклеарног отпада на свету

Финска је надомак историјског корака у управљању нуклеарним отпадом. У месту Еурајоки, на југозападу земље, приводи се крају изградња Онкала – првог трајног подземног складишта за истрошено нуклеарно гориво на свету.

Смештен на дубини од 433 метра у стенама старим око 1,9 милијарди година, овај комплекс би, уколико добије коначну сагласност регулаторних органа, могао да почне са радом већ крајем ове или почетком 2027. године.

Земље широм света деценијама трагају за трајним решењем за одлагање радиоактивног отпада који настаје у нуклеарним електранама. Од првих реактора изграђених педесетих година прошлог века, већина таквог отпада чува се у привременим складиштима. Финска би сада могла да постане прва држава која ће започети дугорочно подземно складиштење високорадиоактивног отпада.

Фински Центар за радијациону и нуклеарну безбедност (STUK) требало би током јуна да објави завршну процену пројекта, након чега би могла бити издата и оперативна дозвола.

„Надамо се да ћемо почети са радом крајем ове године или, вероватније, почетком следеће“, изјавио је генерални директор компаније TVO, оператера финских нуклеарних електрана, Филип Бордарије.

Истрошено нуклеарно гориво, које се тренутно хлади у базенима привременог складишта поред нуклеарне електране Олкилуото на обали Балтичког мора, биће прво које ће бити пребачено у Онкало.

Постројење је пројектовано за смештај око 6.500 тона уранијума из финских нуклеарних реактора. Три од укупно пет реактора у земљи налазе се управо у комплексу Олкилуото.

Изградњу репозиторијума започела је компанија Посива још 2004. године, а укупна вредност пројекта сада се процењује на око милијарду евра.

Безбедност на временској скали од 100.000 година

Према плану, истрошено гориво ће наредних сто година бити одлагано у мрежу подземних тунела. Након попуњавања капацитета, складиште ће бити трајно затворено и запечаћено.

На површини ће се гориво смештати у специјалне бакарне контејнере отпорне на корозију. Они ће потом бити спуштани у бушотине ископане у стенама, а простор око њих испуњаван бентонитском глином, која представља додатну заштитну баријеру.

„У суштини, све мора да буде безбедно заувек“, нагласио је хемичар компаније Посива Лаури Парвијаинен. Он је додао да ће истрошено гориво остати високо радиоактивно десетинама хиљада година.

„После 100.000 година ниво радиоактивности биће приближно исти као код руде уранијума од које је гориво првобитно произведено“, рекао је Парвијаинен.

Сваки тунел дужине око 300 метара биће, након попуњавања, затворен армирано-бетонским чепом.

Ризици постоје, али процене су позитивне

Јарко Килонен, стручњак за нуклеарну безбедност у финском регулаторном телу СТУК, учествовао је у проценама ризика које обухватају период чак до милион година у будућности.

„Имајући у виду опасност коју отпад представља, првих 10.000 година су од пресудног значаја за очување интегритета капсула“, објаснио је Килонен.

Према његовим речима, највећи дугорочни ризици су могућа корозија бакарних контејнера, као и геолошки процеси повезани са будућим леденим добима, укључујући земљотресе који би могли да оштете заштитне системе.

Ипак, досадашње анализе показују да је пројекат способан да испуни безбедносне захтеве.

„Резултати различитих процена ризика које су спровођене током година били су позитивни“, истакао је Килонен.

Широка подршка у Финској

За разлику од Француске, где су слични планови изазвали снажан отпор дела јавности, фински пројекат ужива знатно већу подршку.

Према речима професора друштвених наука са Универзитета LUT, Матија Која, локално становништво је још седамдесетих година прошлог века исказивало резерве према изградњи складишта, али се став временом променио.

„Људи су се навикли на ту идеју и имају поверења у процене које спроводи STUK“, навео је Којо. Он додаје да је подршка нуклеарној енергији у Финској тренутно на историјски високом нивоу.

Ипак, противници пројекта упозоравају да се ризици не могу у потпуности искључити. „Нико не може да гарантује безбедност Онкала током хиљада година“, поручио је Тапани Ваистола, директор Финског удружења за заштиту природе.

Нуклеарна будућност Финске

Према финским законима, сав нуклеарни отпад произведен у земљи мора бити трајно одложен унутар националних граница.

Министарка за климу и животну средину Сари Мултала подсетила је да је Финска до измене закона 1994. године извозила истрошено гориво, између осталог и у Русију.

Истовремено, актуелна влада наставља да подржава развој нуклеарне енергије, укључујући и разматрање изградње малих модуларних реактора (SMR).

Питање управљања отпадом из будућих реактора још није решено, а надлежне институције би коначну процену требало да представе до марта наредне године.