Век и по Ботаничке баште „Јевремовац“ – чувара диверзитета биљног света
Већ 150 година у срцу Београда постоји јединствена оаза природе. Ботаничка башта „Јевремовац“ је Споменик природе од великог значаја, а од 2007. је и споменик културе.
„Ботаничка башта има према захтевима данашњег времена две задаће да изврши: с једне стране да на малом простору састави флоре оне земље, чија се омладина има ту ботаници да учи, а с друге стране да прибере све оне ексотне биљке, које су потребне, да у башти буде углавном представљена вегетација целог света", говорио је Јосиф Панчић пре 150 година када је као професор ботанике у дворишту Конака кнегиње Љубице нашао место за своје биљке.
„Након тога ботаничка башта се сели на Дорћол између Дунава и Града и наравно поплава се десила једне године која је уништила тада биљни фонд. На сву срећу, Панчић је био јако добар пријатељ и сарадник Саве Петровића, који је био лични лекар краља Милана Обреновића, али био је и ботаничар истовремено. И он је убедио краља, објаснио му потребе наставе образовања и ботанике. И краљ Милан Обреновић поклања ово наследство од пет хектара Великој школи. Тада једина жеља му је била да се зове 'Јевремовац'“, наводи др Милан Гавриловић, члан ауторског тима изложбе „Шира слика“.
Од тада до данас Ботаничка башта успешно решава не само она два Панчићева задатка већ и многе друге које је пред њу постављало време. О свему томе говори изложба „Шира слика“ чији су аутори професори и доктори наука.
„Овде грађани могу да виде историју ботаничке баште, могу да виде улоге ботаничке баште. Те све колекције биљака ми имамо на отвореном простору, колекције дрвенастих, жбунастих биљака, колекције пролећница, колекције папрати, затим у стакленику колекције месождерки које су најинтересантније и најмлађима, колекције економски значајних биљака. Дакле, то су све врло интересантне биљке које ми у настави користимо са студентима и које су и грађанима занимљиве“, додаје др Гавриловић.
Чувар биодиверзитета
Биљни фонд обухвата више од две хиљаде домаћих и страних биљних врста, од којих је у стакленику око 1.100. На предлог Завода за заштиту природе Србије пре три деценије Влада Републике Србије донела је уредбу којом је Ботаничка башта „Јевремовац“ проглашена за Споменик природе од великог значаја. Од 2007. је и споменик културе.
„Подаци указују да постоје храстови и лужњаци негде са старости преко 140 година, што значи да они скривају многе тајне, осим оног што има значаја са научног, културног, историјског и оног естетског. Осим тог стакленика који представља и део споменика културе, има и тај естетски моменат на који указује и Јапански врт“, истиче др Ненад Секулић из Завода за заштиту природе Србије.
„Налази се једна од највећих библиотека ботаничких у окружењу са изузетно вредним историјским књигама. Налази се највећи хербар у окружењу са 250.000 хербарских примерака. Налази се највећа на свету колекција маховина у култури. И ми смо у ствари неко ко чува диверзитет, не само наше земље него и целога света“, наглашава проф. др Гордана Субаков Симић, управница Ботаничке баште „Јевремовац“.
Годишње Ботаничку башту „Јевремовац “посети више од 100 хиљада посетилаца. Не само због биљног света већ и због бројних едукативних радионица, концерата и других културно уметничких програма.
Коментари