Зли геније – како паук користи свице као мамац за своје ближње

Уочено је да araneus ventricosus хвата мужјаке свитаца и наводи их да трепере (што је иначе процес уобичајен за женке) како би, у своју мрежу, привукао још свитаца. Није сасвим јасно како пауци покрећу шаблоне трептања налик на женке, али нова истраживања имплицирају јасан узрок и последицу.

„Полазећи од опсежних запажања на терену, сматрамо да araneus ventricosus практикује варљиву међуспецифичну комуникацију тако што прво ухвати мужјаке свитаца у своју мрежу, а затим их натера да емитују светлеће сигнале. Ти сигнали су иначе карактеристични за женке, јер тако привлаче мужјаке. Резултат – још ухваћених свитаца због лажних сигнала“, објаснили су из тима истраживача који је био предвођен ентомологом Синхуа Фу са Пољопривредног универзитета Хуаџонг у Кини.

Мужјаци светле као женке

Фу, који је истраживао светлеће сигнале свитаца у природи у периоду размножавања, односно парења, први је приметио нешто чудно у вези са пауковима на једној од својих експедиција на терену.

Од свитаца ухваћених у лепљиве паукове мреже, скоро сви су били мужјаци. И у наредним експедицијама, Фу приметио исту ствар. Ретко када је пронађена женка свитаца ухваћена у мрежу паука врсте a. ventricosus, што је представљало образац превише јак и понаваљајући да би се одбацио као пука случајност.

Истраживачи су провели много времена проучавајући паукове, а откриће о понашању према свицима, сада их је учинило још радозналијима.

Када једни другима шаљу светлосне сигнале у сврху парења, мужјаци и женке то раде на одређене начине. Мужјаци користе два својеврсна „лампиона“ у стомаку како би направили вишесигналне ланце импулса.

Женке, с друге стране, користе један „лампион“ да дају једнопулсне сигнале. На тај начин, инсекти могу разликовати мушке и женске сигнале и пронаћи једни друге у мраку.

Експеримент на терену 

Међутим, када су ухваћени у паукову мрежу, примећује се да мужјаци емитују сигнале налик онима које емитују женке. Да не би у питању била случајност, научници су решили да спроведу теренски експеримент како би открили шта се заправо дешава.

Посматрали су свице како се приближавају мрежама које су категорисали у зависности од присуства или одсуства паукова или присутних заробљених других свитаца. За сваку од 161 посматране мреже, проучавали су и стопу улова – колико је свитаца мрежа ухватила.

Истраживачи су открили да, иако су сви ухваћени мужјаци светлели сигналима сличним женкама, присуство паука је у значајној корелацији са већом стопом улова. Мужјаци свитаца ухваћени у мрежу без присуства паука ће привући мање других свитаца. Ово није у складу са хипотезом да свитци, када се једном ухвате у мрежу, емитују сигнале за помоћ.

Истраживачи су открили и то да, када се свитац ухвати у мрежу, паук примењује карактеристичан напад обмотањем и угризом. Овај напад се догађа искључиво док свитац светли. Паук га не уједа уколико не светли.

Иако је нејасно да ли је отров, или сам угриз одговоран за промену понашања мужјака свитаца, истраживачи верују да нешто у вези са нападом узрокује да неуротрансмитер промени сигнал за понашање инсекта.

Мамац у облику паука

Ово иначе није усамљен пример тога да паукови користе мамце за свој плен.

Пауци који плету мреже, из рода ciclosa, граде велике мамце од мртвих инсеката и њихових остатака у облику паука у средишту мреже. Међутим, њихов циљ би могао бити мало другачији – одвраћање предатора, а не привлачење плена.

Истраживачи су лукавство паука у намаљивању својих ближњих – право у смрт, назвали једним потпуно другачијим нивоом злог генија.

Истраживање је објављено у часопису Current Biology.