Мрави су можда једине животиње које изводе хируршке ампутације

Биолог Ерик Франк 11 година проучава понашање мрава. Он и његове колеге са Универзитета у Вирцбургу довели су мраве дрводеље са Флориде у своју лабораторију у Немачкој да сазнају како реагују на повреде. Већина врста мрава третира повређени или одсечени уд друга тако што га премаже антимикробном смешом. Али црвенкасто-браон мрави дрводеље су заузели другачији приступ: одгризли су остатак уда, ефективно га ампутирајући.

Друге животиње, као што су гуштери, одбацују сопствене удове да би избегли предаторе, али Франк каже да је ово први случај да инсект одсече ногу сроднику из гнезда да би му спасао живот. Једина друга врста која то чини су људи. „Уопште нисам веровао у ово јер је било супротно очекивањима. Четири пута смо поновили експеримент пре него што смо га прихватили", рекао је Франк.

Ентомолози су иначе и раније приметили да неки мрави транспортују своје повређене другове до гнезда где их збрињавају.

Већина врста мрава има жлезде које луче антимикробна једињења да би спречиле гљивичне и бактеријске инфекције, које обично улазе у њихова тела кроз ране. Али флоридски мрав дрводеља (camponotus floridanus), центиметар дугачак инсект пореклом из јужних Сједињених Држава, изгубио је ту жлезду током еволуциje.

Да би схватио како се врста брине сама за себе, Франков тим је исекао ноге мравима и изложио рану pseudomonas aeruginosa, бактерији која се обично налази у земљишту. Тим је неке од мрава оставио у изолацији, а друге вратио у гнездо.

Мравима који су се вратили у гнездо брзо су пришли један или два „другара", који су изгризли ногу изнад и потпуно је ампутирали. Деведесет посто мрава који су добили ову „операцију" преживело је. Насупрот томе, само 40% оних који су остали сами је преживело.

Микромаказама, истраживачи су такође повредили ноге мрава ниже, на тибији. Овог пута, други инсекти нису ампутирали удове својим повређеним сродницима из гнезда; уместо тога, једноставно су лизали рану да би језиком уклонили бактерије. Деведесет одсто изолованих мрава је умрло, док је 75 одсто оних који су се вратили у гнездо преживело.

Мрави веома добро знају шта раде

Микроскопом високе резолуције откривено је да нога мрава са Флориде има неколико мишића који ометају циркулацију хемолимфе (верзија крви за инсекте), спречавајући бактерије да брзо уђу у тело. Као резултат тога, постоји већа вероватноћа да ће мрави ампутирати повређене удове, јер имају времена потребно за извођење ове процедуре, објашњава Данијел Кронауер, стручњак за биологију мрава на Универзитету Рокфелер који није био укључен у истраживање.

Тибија, насупрот томе, има мање мишића за заустављање хемолимфе, чинећи циркулацију крви бржом и омогућавајући бактеријама да брже уђу. То значи да се повреде тибије морају брже лечити, каже Кронауер.

Да би сазнали да ли су ампутације након рана на тибије једнако ефикасне у заустављању инфекција као и оне након рана бедрене кости, Франков тим је ампутирао ноге мравима. Анализа ДНК у телима мрава открила је да су ампутације након рана на горњем делу ноге, ближе телу, заиста зауставиле бактеријске инфекције у њиховим траговима, док ампутације након рана код тибије нису. Супротно ономе што су истраживачи веровали, ампутације тибије нису побољшале опстанак инсеката, а то је оно што мрави „изгледа да знају“, каже Франк.

Као и њихова хијерархијска друштвена структура, ампутација је још један од изненађујућих начина на који су мрави развили „софистицирано понашање“ веома слично људима, каже Кронауер. „То је као да извлачите повређене војнике са бојног поља, а затим их лечите", додаје.

„Ови налази могу да промене перцепцију људи о мравима", каже Кристофер Пул, биолог са Универзитета у Оксфорду који није био укључен у рад. „Они нису само војници који раде само за краљицу, само да би били замењени или одбачени у било ком тренутку, они иду до крајњих граница да помогну једни другима", наглашава Пул.