Београдски зоо-врт слави 88. рођендан

„Пре 88 година, тадашњи градоначник Влада Илић је основао Београдски зоолошки врт, управо на овом месту на коме се налазимо. А Београдски врт је данас дом за преко хиљаду животиња у овом јединственом амбијенту Калемегданске тврђаве“, наводи Андреј Манојловић, менаџер за односе са јавношћу Бео зоо-врта.

Скоро од самог оснивања у Врту добре наде је и алигатор Муја и до данас је атракција.

„Муја је живи сведок богате историје Београдског зоо-врта. Он је најстарији алигатор на свету, званично. Има 88 година, плус неке две године колико процењујемо да имао када је дошао у зоо-врт, непосредно након оснивања, што значи да је то неких 90 година старости, што је за ту животињску врсту дубока, дубока старост. У природи они рецимо доживе 50 година највише, тако да ово је скоро дуплирао све то и због тога је најпознатији алигатор на свету“, објашњава Мајсторовић.

У Бео зоо-врту су тренутно највише ангажовани на адаптацији простора за слонове. Нажалост, слоница Твиги је угинула прошле године, а захваљујући неким међународним програмима добијена су средства за набавку нових животиња које би требало да стигну током јесени.

„До тада радимо адаптацију простора за слонице, тако да ће имати много бољи простор, веће двориште, а и копамо један велики базен тако да госпође могу да се купају када су ове велике врућине“, наглашава Мајсторовић.

Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.

Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.

Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана „Калемегданска тераса“ и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.