Ако пише да је +40 степени, колико је то на београдском асфалту

Професорка Пољопривредног факултета Ана Вуковић Вимић је у разговору за подкаст Аналогија говорила о климатским променама, временским непогодама које нас већ данас погађају, као и начину живота који нас очекује у не тако далекој будућности.

Температуре опасне за људски организам

Очекују нас све екстремнији топлотни таласи до средине 21. века. Након тога ће се можда ублажити пораст, ако се глобално спроведу акције уређене Париским споразумом – ако се заиста смање емисије гасова стаклене баште.

„За двадесетак година почињемо да улазимо у један критичан период, где у урбаним срединама, код нас у низијским пределима, у две или три године по деценији, ћете имати ситуацију да температуре унутар урбаног топлотног острва могу да достигну вредности које су критичне за сваки људски организам“, рекла је проф. Вуковић Вимић. 

То су ситуације када је температура 42 степена при влажности ваздуха од 50 процената:

„То је граница издржљивости за људски организам какав је наш. Значи, и да нисмо хронични болесници, једноставно је тешко, поготово што ми нисмо ни навикли, немамо никакве генетске предиспозиције за то“.

Колика је заправо температура у граду

Указује и да расте опасност од урбаног топлотног острва услед урбанизације, поплачавања... Притом, истиче да температура у граду није она која се измери на званичној станици.

„На званичној станици се ради по стандарду Светске метеоролошке организације. То је на два метра висине, изнад травнате површине, на отвореном простору. Значи, нама је једина станица која нам је баш под ефектом урбаног топлотног острва Карађорђев парк. Сад пазите, то је парк“, рекла је проф. Вуковић Вимић.

Објашњава да се загрева подлога, која затим додатно утиче на ваздух изнад:

„Ваздух изнад није 20 степени топлији, него рецимо 5 до 10. Зашто, па зато што циркулише. Па сад негде се мање загреје подлога, негде више, па се то помеша, али асфалт може код нас до 60 степени да се загреје.“

У возилима температуре могу да буду и до 80-90 степени.

Законом против поплочавања

Због бетона, великог броја зграда температуре су много више у градовима. Несумњиво би далеко пријатније било са више зеленила. 

Проф. Вуковић Вимић тако објашњава да се земља са травом загреје двадесет степени мање од асфалта. Сматра и да треба да се ојача зелена инфраструктура у урбаним срединама, и то законима.

„Значи да мора да буде обавезно, а не да буде добра воља тога који гради. Значи, кроз законодавство да се направе правила и да се добро дефинише шта је зелена инфраструктура“, рекла је професорка Пољопривредног факултета.

Наводи пример из САД где су једну улицу офарбали у бело како би добили један степен нижу просечну температуру него иначе.

Хоћемо ли постати ноћне птице

Указује да је највећи проблем квалитет живота у граду и да ће за двадесетак година живот у граду бити више окренут ка ноћи него ка дану.

„Ако се овако настави, у току дана неће моћи да се иде улицом. Не можете сачекати семафор лети. Треба стајати на сунцу, на температури, бесконачно и да чекате да се промени у зелено. Значи, то је стварно на одређеним локацијама катастрофа“, рекла је проф. Вуковић Вимић.

Најтеже је, напомиње, радицима на отвореном, што раде на улици, раде на канализацији, раде у водоводу, копају, раде близу асфалта – „Зашто би имали топлотне ударе нон стоп? То акумулирано лоше делује на организам“.

Парница против држава и компанија

Саговорница Ане Манојловић у подкасту Аналогија истиче да постоји један нови алат у рукама људи у борби против климатских промена – климатске парнице.

„Климатске парнице су тужбе које групе грађана покрећу, или против своје државе, да није довољно амбициозна у својим циљевима декарбонизације, односно то је област митигације климатских промена да са смање емисије. Или чак туже велике компаније, које су највећи емитери у свету, да су проузроковали промене које су њима угрозиле живот“, рекла је проф. Вуковић Вимић.

Тако је највиши суд Европске уније за људска права осудио Швајцарску због кршења Конвенције о људским правима због нечињења у суочавању са климатским променама поводом тужбе коју је покренуло Удружење старијих жена. 

Вуковић Вимићева наводи и пример фармера из Перуа који живе поред глацијалног језера. Дошло је до убрзаног топљења ледника, што значи да је њима ниво језера растао и почео да им плави и наноси им штету,

„Они су тужили немачку компанију и адвокати су доказали да они доприносе са 0,45 одсто емисијама ефекта стаклене баште и израчунали штету. Рекли су – ови морају да плате 0,45 одсто те штете. И онда су ови добили 20.000 евра“, испричала је Вуковић Вимићева.

Указује да није за компанију проблем тај износ, већ што добијена парница представља преседан – може да се очекује на стотине милиона сличних парница.

Истакла је да је последњих година дошло до експанзије парница, а сада их има око 2.500 у свету.

Адаптација пре свега

Професорка Вуковић Вимић указала је да од нас зависи адаптација и да треба да будемо спремни на још теже временске услове.

„Оно што зависи од нас јесте адаптација. Значи, да знамо шта ће се десити, да знамо да пратимо упозорење и најаве, па да бар та кола некако заштитимо од града. Значи, то нам је имовина“, рекла је Вуковић Вимићева.

Треба и редовно да се прати временска прогноза, а надлежни да развијају системе упозорења како бисмо раније били упозорени на временске (не)прилике које нас очекују.

Све што сте доживели биће горе, поручила је професорка Пољопривредног факултета.