Шта се то дешава са угашеним вулканом на западу Немачке?

Научници бележе подрхтавања у дубини тла, а са дна Лахског језера понегде избија угљен-диоксид. Да ли је вулкан на западу Немачке, који је последњи пут био активан пре 13.000 година, заувек угашен?

Овај мир и идила можда су варљиви, јер слично као и са вулканом Хунга-Тонга, и на мести Лахског језере, дошло је до огромне ерупције. То је било пре 13000 година.

„То је заиста била велика ерупција“, каже геофизичар Торстен Дам. „Упоредива је са ерупцијом вулкана Хунга-Тонга на Пацифику у јануару 2022.“

Колико је висок стуб ерупције, колико материјала емитује – ти параметри се користе за мерење јачине ерупције. Класификована на скали од нула до осам по индексу вулканске експлозивности, ерупција у Лахском језеру имала је снагу шест.

То је околни пејсаж претворило у својеврсну архиву. На пример, хемијски састав стена нуди информације о прошлим ерупцијама.

Већина вулкана у свету налази се дуж пацифичког ватреног прстена. Они обично имају велике кратере, и избацују много лаве. Таквих вулкана у Немачкој нема, али постоје такозвана вулканска поља. Источни регион Ајфел с Лахвским језром у средини, једно је такво вулканско поље. Дуго се сматрало да је вулкан у Лахском језеру угашен и да се не треба бојати ерупције.

Да ли овај мир вара?

Научници већ неко време проучавају Ајфел. У пећини желе да открију колико је вулкан активан. Ерупција од пре 13000 година оставила је иза себе базалтну лаву. Вулканска стена се показала као тражен грађевински материјал и овде је ископавана вековима.

Данас је то идеално место да се прислушкује шта се дешава испод површине.

„Желимо да измеримо и најмање сигнале подрхтавања тла, а то најбоље функционише када смо на чврстој стени, као овде на некадашњој реци базалта“, објашњава Торстем Дам.

Други могући знак вулканске активности су такозвани мофети. Да ли овај угљен-диоксид долаз из новонастале магме?

И мофети, попут подрхтавања тла на великим дубинама, указују на топљење стена. Дакле, магма.

„Ово је индикација да заиста имамо наслаге овде у Ајфелу, у горњим слојевима. Узбудљиво питање је, наравно, да ли оне које су растопљене могу да се попну до горе? Да ли могу да продру у кору, можда чак и да избију на површину?“, додаје астрофизичар.

Да би се то пратило, Ајфел је сада опремљен мрежом од 350 мерних станица јер, ерупције попут оне Хунга-Тонге у јануару 2022. године, подсетник је да вулкане треба пажљиво проучавати.