Мале ствари стижу у великим кутијама – шта ћемо с отпадом

Одавно се каже „да добре ствари стижу у малим паковањима“, али и они који купују онлајн често добијају велике картонске кутије.

„Годишње се исече око три милијарде стабала да би се направила папирна или картонска амбалажа, која на крају заврши у смећу“, истакла је Никол Рајкрофт, извршна директорка „Канопија”, еколошке непрофитне организације која сарађује са компанијама на очувању угрожених шума.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), производња папирне амбалаже порасла је за 65 одсто у последње две деценије, а пораст онлајн куповине прави све веће проблеме.

Није лако наћи решење

„Несклад између величине кутије и предмета који се пакује није лако решити, а проблем није само незаинтересованост компанија. Компаније које се баве онлајн трговином покушавају да реше тај проблем и на тај задатак троше много времена“, рекао је Бари Кронхаус, директор продаје и маркетинга у „Сан пакиџинг технолоџису”.

Психологија паковања

Величину кутије за паковање одређују софтвер или алгоритам, али може да се догоди да у магацину нема кутије баш те величине која је предвиђена за паковање, па се узима кутија других димензија.

Артикал који стиже у великом паковању чини да куповина изгледа одлично, јер купци мисле да што је паковање веће, веће је и оно што су купили, а то може да утиче и на одлуке при куповини.

Отпад и одрживост

Поред картонских кутија и великих амбалажа које штете животној средини, не треба заборавити ни амбалажу од пластике. Индустрија лепоте, одеће, хране, пића, користи и једну и другу амбалажу.

Око 54 одсто целулозе која се користи за производњу папирне амбалаже рециклира се, а остатак се узима од шума које нестају. Само три одсто амбалаже настаје од пулпе која је направљена од алтернативних, еколошки прихватљивих влакана, као што су пшенична слама или багаса.

Све ово је велики проблем јер је очување шума постало саставни део борбе против климатских промена. Од 76,3 милиона хектара (189,5 милиона хектара) тропских шума изгубљених само у последњих 20 година, отприлике једну трећину укупних светских шума уништио је човек.

Пластици је потребно 20 до 500 година да се разгради, према подацима УН. Студија организације за очување океана „Океана” из 2020. објавила је да је само компанија „Амазон” током 2019. године бацила у океан око 211 килограма отпада од пластичне амбалаже.

Портпарол „Амазона” оспорио је извештај, истакавши да су количине наведене у извештају много мање.

„Канопи”, непрофитна организација која се бави екологијом, сарађује са компанијама и продавцима на мало како би имали увид у то да ли њихова амбалажа долази од сече шума. Саветују компанијама да пређу на употребу рециклажних, компостабилних материјала. Неке од америчких компанија за паковање користе рециклиране пластичне фолије и кутије са регенеративним филмом од морских алги.

Улог за будућност

Европска комисија је у новембру 2022. године увела законе за смањење амбалажног отпада.

„Ниједан аспект проблема амбалажног отпада не може се решити без решавања читавог ланца. Употреба одрживих материјала за паковање ослања се на њихову приступачност, а рационализација паковања не ослања се само на прецизне прорачуне већ и на ефикасне системе испоруке који не захтевају вишак амбалаже како артикли не би били оштећени у транспорту”, рекла је Никол Рајкрофт, извршна директорка „Канопија”.