Има наде – забележено смањено крчење Амазоније

Организација је податке изнела у оквиру Програмa праћења шума у девет амазонских земаља, па је смањен губитак шумских површина забележен у Бразилу, Kолумбији, Перуу и Боливији.

Еколог и директор организације "Amazon Convеrsation's MAAP" Мет Финер каже да према последњим информацијама још има наде за највећу светску прашуму која има немерљиву улогу у неутрализацији глобалног загревања.

Стручњаци најмање забележену стопу смањења површине Амазонске прашуме, од почетка сателитског праћења пре четири године, приписују јачем спровођењу закона о заштити животне средине у Бразилу, у чијем је власништву њених 60 одсто.

Када је реч о дефорестизацији на територији Kолумбије која је смањена за 66,5 одсто, аналитичари тај податак приписују еколошким мерама председника Густава Петра и промени ставова о крчењу шума међу бившим герилским борцима који контролишу њене делове.

Анализа организације "Amazon Convеrsation's MAAP" је први увид у стање крчења шума до 2023. године у девет амазонских земаља. Међу њима, Бразил, Колумбија, Перу и Боливија су показали опадање губитка.

Амазонија је највећа прашума на свету и скоро даје назамењив фактор у сузбијању глобалног загревања јер њено дрвеће апсорбује велике количине штетног угљен-диоксида.

Пад крчења шума се поклапа са преласком влада на политику очувања природе под левичарским председницима у Бразилу и Колумбији.

Успех у обуздавању крчења шума даће земљама Амазона више утицаја да се залажу за финансирање очувања на предстојећем климатском самиту Уједињених нација COP28, сматрају стручњаци.

Иначе, губитак шума Амазона пао је на 9.117 квадратних километара од 1. јануара до 8. новембра, што је 55,8 одсто мање у односу на исти период 2022, што је подручје величине Порторика.

Карлос Нобре, професор Универзитета у Сао Паулу и суоснивач Научног панела за истраживање Амазоније, назвао је податке „дивном вести“.

Године 2021, више од 100 држава света обавезало се да ће зауставити крчење шума на глобалном нивоу до краја деценије.

Нобре је рекао да га тако велики једногодишњи пад чини оптимистом да нови подаци показују да тај циљ може бити остварив.

Резервоар за огромне количине штетних гасова може бити очуван

Анализа организације "Amazon Convеrsation's MAAP" се такође се ослања на податке Насе на основу чега је процењено да Амазонија садржи више од 37 милијарди метричких тона угљен диоксида,, који би био испуштен у атмосферу ако шума буде уништена. То је отприлике еквивалентно 2,5 пута већој емисији гасова стаклене баште из свих извора на глобалном нивоу 2022. године.

Та процена је вероватно ниска јер постоје неке рупе у подацима, рекао је Финер. Крчење шума је највећи извор емисије гасова стаклене баште у амазонским земљама. Губитак шумских површина Амазоније примарно је последица људског фактора.

Бразил је дом за 60 одсто Амазоније и чини највећи део пада. Губитак шума у Перуу смањен је за 37 одсто.

Боливија је прошле године забележила пораст губитка шума, на трећем месту после Бразила и Демократске Републике Конго, према подацима иницијативе за праћење "Global Forest Watch".

Међутим, подаци "Amazon Convеrsation's MAAP" сада показују да је губитак шума у Боливији опао за скоро 60 процената.

"Amazon Convеrsation's MAAP" анализа губитка шума заснована је на подацима са сателита за брзо узбуњивање Европске свемирске агенције и финализоване годишње бројке биће још мало веће, рекао је Финер.