Људи сваке године дисањем произведу више од две милијарде тона угљен-диоксида

Ново истраживање, које је предводио Универзитет у Бату, показало је да је производња угљен-диоксида услед људског метаболизма порасла за 74 одсто у периоду од 1985. до 2015. године, достигавши 2,05 милијарди метричких тона годишње. Истраживачи су утврдили да је нагли раст пре свега последица повећања броја становника, а не значајног повећања количине угљен-диоксида коју производи свака појединачна особа.

Ови резултати могли би да помогну научницима да боље разумеју глобални циклус угљеника, који описује кретање угљеника између атмосфере, живих организама, океана и копна. Прецизнијим мерењем доприноса човечанства научници настоје да побољшају предвиђања о томе колико су ефикасне мере за смањење емисија угљен-диоксида.

Зашто се угљен-диоксид који производи људско тело разликује од емисија фосилних горива

Упркос великим количинама, истраживачи наглашавају да се угљен-диоксид који настаје људским метаболизмом суштински разликује од емисија насталих сагоревањем фосилних горива.

Када људи издишу угљен-диоксид, највећи део угљеника у том гасу првобитно потиче из хране коју су конзумирали. Биљке су га релативно недавно апсорбовале из атмосфере, што значи да је већ део природног циклуса угљеника.

Сагоревање угља, нафте и природног гаса је другачије. Та горива садрже угљеник који је милионима година био заробљен под земљом. Њиховим сагоревањем тај дуго складиштени угљеник ослобађа се у атмосферу и повећава количину угљен-диоксида која кружи кроз климатски систем Земље.

Ново истраживање, објављено у научном часопису The Lancet Planetary Health, предводио је професор Хавијер Гонзалес из Центра за вежбање, исхрану и метаболизам Универзитета у Бату.

Истраживачки тим израчунао је да је глобална производња угљен-диоксида услед људског метаболизма порасла са 1,18 милијарди метричких тона 1985. године на 2,05 милијарди метричких тона 2015. године. Више од 60 одсто тог повећања може се приписати расту броја становника широм света.

„Сви производимо угљен-диоксид једноставно претварајући храну у енергију, али до сада нисмо имали добру представу о томе колика је укупна количина тог гаса на глобалном нивоу. Утврдили смо да је повећање углавном последица тога што нас има све више. То научницима пружа још један део слагалице када покушавају да утврде одакле угљеник долази и куда одлази. На крају, ове информације могу да помогну да се прецизније предвиди колико би стратегије за смањење емисија угљеника могле да буду ефикасне“, навео је професор Гонзалес.

Како су научници измерили производњу угљен-диоксида у људском телу

Да би проценили колико угљен-диоксида производе људи, истраживачи су анализирали хиљаде мерења прикупљених од појединаца различитих животних доба, од беба до старијих особа.

Ова мерења пружила су податке о количини угљен-диоксида коју тело производи током уобичајених свакодневних активности. Истраживачки тим је затим комбиновао те резултате са подацима о броју становника и телесној маси на глобалном нивоу како би израчунао како се производња угљен-диоксида услед људског метаболизма мењала током времена.

Резултати су показали да је раст броја становника био главни фактор повећања производње угљен-диоксида за 74 одсто. Промене у количини угљен-диоксида коју производи сваки појединац имале су знатно мањи утицај.

Прецизно мерење овог процеса важно је јер људски метаболизам доприноси непрекидном кретању угљеника кроз животну средину. Његов утицај на локална мерења концентрације угљеника може бити посебно приметан у густо насељеним градовима и урбаним срединама, где велики број људи живи и ради на релативно малом простору.

Разумевање ових доприноса може да помогне истраживачима да направе потпуније билансе угљеника, који прате његове изворе, кретање и одредишта у оквиру Земљиних система.

Научници наглашавају да дисање не покреће климатске промене

Иако истраживање открива изненађујуће велику количину угљен-диоксида коју производе људска тела, његове резултате не треба тумачити као доказ да је људско дисање један од главних узрока глобалног загревања.

Истраживачи не препоручују људима да смање физичку активност или мењају начин исхране како би смањили количину угљен-диоксида коју њихово тело производи. Циљ истраживања је, уместо тога, да се научна мерења и прорачуни глобалног циклуса угљеника учине прецизнијим.

Разликовање угљен-диоксида који настаје природним биолошким процесима од оног који се ослобађа сагоревањем фосилних горива од суштинског је значаја за разумевање климатских промена на планети.

„Важно је разумети да угљен-диоксид који издишемо није исто што и угљен-диоксид који настаје сагоревањем фосилних горива. Не тврдимо да дисање покреће климатске промене. Ово истраживање нам пружа много јаснију слику о томе колико игљен-диоксида производе људи широм света и како се та количина мења са растом броја становника. Ово сазнање може да допринесе прецизнијим проценама ефикасности програма за смањење емисија угљеника“, истакао је Гонзалес.

Успостављањем јасније слике о производњи угљен-диоксида услед људског метаболизма, истраживачи су обезбедили још један важан податак који научници могу да користе за праћење глобалног кретања угљеника и процену стратегија за смањење емисија.