Скривена епидемија – у Србији са дијабетесом живи 800.000 људи

Поводом Светског дана борбе против шећерне болести, лекари упозоравају на важност раног откривања дијабетеса. На 15. Српском конгресу о шећерној болести истакнуто је да промена начина живота остаје кључна, али и најтежа мера превенције.

У свету са дијабетесом живи више од 588 милиона људи, а стручњаци упозоравају на даљи пораст броја оболелих. Под слоганом „Рано деловање против дијабетеса“, овогодишња кампања наглашава да рана акција подразумева благовремено откривање и адекватно лечење како би се смањио ризик од озбиљних компликација.

Ендокринолог, професор Небојша Лалић, објашњава да су овакви скупови од изузетног значаја јер омогућавају лекарима и пацијентима да се брзо упознају са иновацијама. Према његовим речима, због велике количине нових материјала и резултата, одлучено је да се конгреси, који су се раније одржавали на сваке две године, сада организују сваке године.

Кључ за успешну борбу против ове болести лежи у умрежавању свих актера. Професор Лалић истиче концепт, првобитно развијен у Америци, који повезује лекаре, истраживаче, медицинске сестре и оболеле.

Циљ је да се права експлозија нових сазнања у дијабетологији што брже пренесе са нивоа истраживача до медицинских сестара и пацијената, како би се најмодерније терапије и технологије хитно примениле у пракси.

Превенција, тихи симптоми и скривени ризик

Иако данас постоје нове технологије и терапије, превенција остаје најтежи део медицинског ангажмана јер захтева темељну промену начина живота. Лалић објашњава да живот у транзицији намеће нередовну и неквалитетну исхрану.

Људи често раде по два или три посла дневно и налазе се у безизлазним ситуацијама, због чега им је неопходна системска помоћ домова здравља, саветовалишта, нутрициониста и удружења пацијената.

Препознавање болести додатно отежава њена природа. Класични симптоми попут појачане жеђи, учесталог мокрења и губитка телесне тежине често изостану, а највећи проблем је чињеница да дијабетес не боли. Уместо да се чека појава симптома, препоручује се попуњавање упитника за утврђивање скора ризика, након чега се, на основу резултата, пацијенти упућују на даља циљана испитивања.

Статистички подаци за нашу земљу указују на хитност решавања овог проблема. Процењује се да у Србији са дијабетесом живи до 800.000 људи.

Од тог броја, сматра се да чак 36 одсто оболелих уопште не зна да има ову хроничну болест, што правовремено тестирање и рано деловање поставља као апсолутни приоритет јавног здравља.