У центру Београда дрво је реткост, како охладити урбани пакао

Година иза нас је најтоплија у историји мерења. Летња температура већ с почетка пролећа више није реткост. Прогнозе су да нас чекају још веће температуре, са више топлотних таласа током лета. Градови су погођенији врућинама, посебно ако је у њима недовољно зеленила.

Београд се налази на 28. месту од 37 анализираних главних градова у Европи по проценту зелених површина, показују подаци Европске агенције за животну средину. У 13 београдских општина свега 12 одсто земљишта је покривено дрвећем, травњацима, парковима...

„Централно градско подручје за свега 2,83 одсто зелених површина не може да задовољи основне потребе становника, па тако нажалост имамо више од 300.000 становника у чијој се близини не налазе веће и значајније зелене површине. Неки европски стандард је да се на сваких 10 до 15 минута хода налази једна већа зелена површина“, наводи Милица Лукић са Географског факултета у Београду.

Мапа урбаних топлотних острва Београда показује да је шири центар Београда укључујући и део Новог Београда значајно погођен ефектом топлотног острва, а то је и простор где има и најмање зеленила.

„Главни разлог великих температура у граду је да је густо изграђено градско ткиво, поготово материјали који имају способност апсорпције топлоте, као што су асфалт, бетон, метал и стакло. Стога је неопходно интегрисати елементе зелене инфраструктуре. Они се могу интегрисати у саме објекте, као код зелених рамова и зидова, али оно што нам је од веће важности то су отворени јавни простори“, истиче Ана Шабановић са Архитектонског факултета у Београду.

Недавно објављено научно истраживање током кога су две године мерене температуре на више локација у Београду и у Новом Саду, показује велике разлике у температури у исто време, на малој удаљености, између густо изграђених и зелених површина, посебно у централним градским општинама.

„Ми смо уочили у нашим истраживањима да једна комбинација зелених површина, зелене инфраструктуре и објеката је најбоља комбинација за ублажавање високих температура. Радили смо једну студију преко нашег пројекта за Трг републике у Новом Саду, који је исто као и сада у Београду. Од једне полузелене површине добили смо потпуно загрејаену површину и добили смо скок температуре од неколико степени“, објашњава проф. др Стеван Савић са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Планом генералне регулације Система зелених површина из 2019. године предвиђено је повећање удела зелених површина у Београду са 12 на више од 22 одсто.