Кружна економија кључна за свет без отпада и зауздавање климатских промена
Решење за чистију планету и заустављање глобалног загревања је кружна економија. На тим пословима у свету ради четири милиона људи, а према прогнозама до 2030. тај број ће се утростручити. На сајму зелене технологије Екомондо у Италији, Привредна делегација Србије размењује искуства са лидерима циркуларне економије и нуде своја решења.
Под куполе сајма у Риминију стали су знање, иновативност и креативност којима се, поред профита, у центар пажње ставља заштита животне средине и очување ресурса. О кружној економији овде се учи од најбољих, од представника 1.500 компанија из Европе и света, покретача одрживе будућности.
„Екомондо је најрелевантнија изложба у области Медитерана за циркуларну економију и зелене технологије. Привлачи све више земаља и постао је референтна тачка за италијанске и стране компаније јер имају најбоље технологије за рециклажу, па се урбани отпад рециклира у нове производе. Балкан је за нас једна од најважнијих области за Екомондо, јер улажете велике напоре да се приближите европским стандардима и већ има доста послова између балканских земаља и Италије“, каже Алесандра Астолфи, директорка организације "Italian Exhibition Group".
Како би унапредила пословање у складу са еколошким захтевима али и сопственим интересима, компанија из Србије успоставила је сарадњу са италијанским партнером.
„Овде смо пронашли линију иновативне технологије за рафинирање мешаних, обојених метала. Производи које ћемо добити спадају у категорију критичних материјала – бакар и алуминијум. Линија се инсталира у нашем новом индустријском парку у Крњешевцима, чије отварање ускоро очекујемо. Бенефит је што ће ти критични материјали сада остати у Србији, бити продавани нашим ливницима у Србији. До сада су се ти мешани обојени метали извозили у Европу“, наводи Милица Ураз из компаније "Steel Impex".
Осму годину међу излагачима је и српска компанија која свој производ извози у 60 земаља света.
„Имамо прилику да на једном месту прикажемо наше производе, да одржимо састанке са купцима и добављачима и, наравно, да проверимо шта ради конкуренција. То је оно што се очекује од манифестација овог типа тако да ћемо бити присутни и убудуће“, истакао је Жарко Боговац, комерцијални директор „Пластик Гогић“.
Италија постаје одрживија и кроз органску производњу јер је 15 одсто целокупне пољопривредне површине под органски гајеним усевима. То је двоструко више од просека у Европској унији.
„Екомондо сајам у Риминију је прилика да унапредимо нашу органску производњу у нашој највећој житници, Војводини, која тренутно има под засадима око 9.000 хектара органске производње, у чему предњачи сектор ратарства. Искористићемо ову шансу да видимо где је Италија, где је Европа и да то применимо на наше конкурсе и кредитне линије које нудимо пољопривредним произвођачима и земљорадничким задругама у Војводини“, рекао је Горан Савић, директор Развојног фонда Војводине.
Ако се потрудимо можемо имати свет вез отпада
Свет без отпада звучи невероватно, али је могућ и зато су неоподне системске промене према ресурсима.
„Екомондо је сјајна манифестација нових зелених технологија које су за град Београд много интересантне и могуће их је имплементирати. Град Београд кроз своје планове и програме спроводи контролу загађења ваздуха, и кроз контролу квалитета воде и земљишта. Секретаријат за заштиту животне средине је у фази поступку припреме Стратегије контроле квалитета водотокова другого реда“, наводи Јасмина Маџгаљ из Секретаријата за заштиту животне средине града Београда.
„Свако од нас мора дати свој допринос да кроз примарну селекцију, на самом извору, у нашем домаћинству одвајимо ове материјале. Држава помиње увођење депозитног система што ће додатно унапредити сакупљање амбалажног отпада и то је права циркуларна економија коју данас на овом сајму видимо“, објашњава Слободан Крстовић, директор за Одрживи развој у НАЛЕД-у.
Ово је година без преседана у загревању копна и мора, посебно у Медитеранском басену. Истовремено италијанска Сиракуза најтоплије је место у Европи. Зато Италија ревизијом свог климатског и енергетског плана, подиже лествицу, па ће крајем деценије производити две трећине енегрије из обновљивих извора и тако смањити емисију штетних гасова који загревају планету.
Коментари