Со нам загађује воду за пиће – слатка вода све је сланија

Све већи салинитет извора слатке воде једна је од највећих брига. Ако се тренд настави, проналажење довољно воде за пиће за светску популацију могло би да постане прави изазов – и то пре него што дођемо до још веће штете за многобројне животињске врсте и њихова станишта.

Геолошки и хидролошки процеси на површину Земље доносе со већ дуги период. Тај процес повећања количине соли човек убрзава на планети, јер експлоатише руднике.

Истраживачи са Универзитета Мериленд, Конектикат, Вирџинија и других институција удружили су своју стручност како би документовали оно што описују као „егзистенцијалну претњу“ залихама слатке воде.

Тим је посматрао неколико различитих врста соли у рекама и земљиштима, а не само натријум-хлорид који већина нас користи у свакодневном животу. Доказано је да одређени догађаји, попут пресушивања језера, повећавају концентрацију соли у ваздуху.

„Пре двадесет година, све што смо имали биле су студије случаја. Могли бисмо рећи да су површинске воде биле слане у Њујорку или у снабдевању пијаћом водом у Балтимору. Сада показујемо да је то циклус који почиње у дубинама Земље па иде до атмосфере, и који је значајно поремећен људским активностима“, рекао је еколог Џин Ликенс са Универзитета Конектикат.

Према истраживањима у студији, наводи се да је око 2,5 милијарди хектара земљишта широм света погођено заслањивањем које је изазвано људским фактором, као и да со која се користи за одмрзавање путева такође проналази пут у ваздух.

Све већа сланост извора слатке воде једна је од највећих брига. Ако се тренд настави, проналажење довољно воде за пиће светске популације могло би да постане прави изазов – и то пре него што дођемо до штете за жива бића на нашој планети.

„Ако размишљате о планети као о живом организму, када акумулирате толико соли то би могло  да утиче на функционисање виталних органа или екосистема. Ниво соли утиче на многе аспекте живота, од тога колико има снега на врховима планина, до тога колико је вероватно да ћемо добити респираторне болести“, навео је геолог Сујаи Каусхал са Универзитета Мериленд.