Да ли глобално загревање укида скијалишта

На Алпима је некада ски-сезона трајала четири месеца. Последњих година пет-шест недеља, па се због тога поједина скијалишта затварају јер кратка сезона не може да покрије трошкове одржавања жичара који на годишњем нивоу износе 80 хиљада евра.

„Процена је да ће 2050. године 50 одсто скијалишта да буде нерентабилно по питању ски-туризма посебно у смислу што би захтевало тако велике инвестиције у оснежавање и у цео развој те инфраструктуре који би требало да прави вештачки снег да се то више не исплати да се ради. У просеку негде можемо да кажемо да све што је испод две хиљаде метара је под великим ризиком да се уопште у будућности одржи као скијашки центар“, наводи климатолог проф. др Владимир Ђурђевић.

Скијаши су међу најплатежнијим гостима. Осим смештаја и исхране, они плаћају ски карте које у већим скијалиштима за седам дана коштају и до 300 евра.

„Ја не верујем да ћемо моћи тек тако да надокнадимо оно што је приходовао туризам на планинама јер неће људи који су скијаши сад одмах аутоматски отићи у бање. Отићи ће у скијашке центре у Европи који још увек имају снега, тако да неће на тај начин да дође до преливања прихода из планинских центара у центре као што су бањски, урбани и слично. Значи нема скијалишта осим у највишим планинама којих код нас нема, а и ти највиши предели ће током времена такође остати без снега. Све је то кратки или средњи рок, бојим се да у дугом року планинама нема спаса“, сматра и др Бојан Зечевић, професор на Економском факултету Универзитета у Београду.

Са вером да ће човечанство ставити прст на чело и посветити се заштити планете, туристички радници на планинама се труде да одрже посао пре свега системом за вештачко оснежавање.

„Али знате шта, ни тај систем није свемогућ, потребни су одређени услови, да максимална температура буде минус три, да буде ниска влажност и тек онда можемо да правимо снег. Поред тога ми се у свим нашим ски-центрима трудимо да пратимо европске трендове да планина живи током целе године, у том смислу имамо различите летње садржаје који раде целе године на свим нашим планинама“,напомиње Дејан Ћика, директор Скијалишта Србије.

Не само на туризам, глобално загревање негативно утиче на све привредне гране, али и на наш свакодневни живот. Двадесет степени у новембру, ретко коме може да прија.