Климатске промене захтевају корените промене у коришћењу вода

Око половине света већ је искусило пораст интензитета и учесталости поплава, а око једне трећине планете суочава се са порастом суша.

На глобалном нивоу, 10 до 12 процената воде се користи за директну људску потрошњу или употребу у домаћинству. Највећи део потроши се за производњу хране.

„Више од 70 одсто воде заврши у пољопривреди. Kористи се за производњу хране – и зато је то апсолутно критично за сигурност хране и исхране. У неким земљама то је чак и више од 90 одсто свих повлачења воде из система, тако да се водоснабдевање заправо користи за производњу хране“, наглашава др Стефан Уленбрук, директор Одељења за воду и криосферу СМО.

Све топлија клима топи глечере и загрева реке.

„Отапање глечера се убрзава. На пример, швајцарски планински глечери, посебно алпски, изгубили су рекордних око 10 посто  масе прошле и ове године. Имаћемо изазове да набавимо воду за пољопривреду, људе, индустрију, а такође и за производњу хидроенергије. Такође знамо да загревање река и вода изазива проблеме у производњи електричне енергије", напомиње проф. Петери Талас, генерални секретар СМО.

Kоришћење 90 одсто захваћене воде за пољопривреду у углавном неефикасним системима за наводњавање није пут напред, каже директор Одељења за воду и криосферу Светске метеоролошке организације.

„Морамо размишљати о ефикаснијој технологији наводњавања. Морамо размишљати о томе: наводњавати само тамо где је потребно, размишљати о томе који се усеви производе. На пример, усеви који су веома жедни, веома интензивни да би се узгајали усред пустиње су можда и даље економски одрживи, али еколошки више нису“, напомиње Уленбрук.

Решење је у управљању потражњом. Неопходно је и улагати у боље разумевање циклуса воде и њених ресурса, да бисмо разумели са каквим смо се утицајима климатских промена суочавали до сада, али и са каквим ћемо се суочити у будућности.