Цвеће буја на Антарктику, зашто то није добро

На копну, научници су открили цветне биљке, маховину и алге како се шире као никада раније, а на мору је обим плутајућег морског леда на рекордно ниском нивоу. Ове драматичне промене су се поклопиле са порастом летњих температура. Истраживачи са Универзитета у Вашингтону су 2022. забележили највећи топлотни талас који је икада погодио Антарктик.

У марту су температуре близу Јужног пола достигле максимум када је током три дана било мерено –10 степени.

Ово је била најтоплија температурна аномалија забележена било где у свету, рекао је Едвард Бланчард-Вриглсворт, атмосферски научник и први аутор објављеног рада тима Универзитета у Вашингтону.

Некима из његовог тима који су у то време радили на Антарктику је очигледно било довољно топло да су носили шортс, па чак и да иду без мајице на сунцу.

Тренуци попут ових показују јасније него икад да Антарктик није имун на климатску кризу, као што су неки научници некада мислили.

Да би схватио колико је недавног топлотног таласа на Антарктику приписано климатским променама, тим научника је користио стратегију моделирања која се ослања се на „расплет прошлих догађаја, или веродостојних будућих догађаја“ да би репродуковала тренутне климатске догађаје.

„Открили смо да су климатске промене током прошлог века појачале топлотни талас за 2°C, док би еквивалентни топлотни талас 2096. године био за додатних 6°C топлији него 2022. (8°C у односу на 1922)“, пишу истраживачи у својим налазима.

Тај будући сценарио могао би мартовске температуре на Антарктику да доведе опасно близу тачке топљења, претећи огромним деловима леда на континенту.

Тренутно су Антарктик и повезана острва прекривени трајним снегом и ледом, са само око једног процента погодног земљишта за цветање биљака као што су антарктичка длакава трава (Deschampia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus prettinsis).

У последњих неколико деценија, међутим, топлија пролећа и лета су довела до размножавања таквих биљака, при чему су се стопе раста повећале за 20 процената или више од 2009. до 2018. године.

До краја века, неки модели предвиђају троструко повећање земљишта без леда на Антарктичком полуострву које ће омогућити и колонизацију биљака.

Ако вегетација настави да се шири у овим зонама, истраживачи се брину да ће то довести до „неповратног губитка биодиверзитета" на Антарктику.

„Знамо да ће постојати хиљаде квадратних километара површине без леда и да ће топлије температуре и додатна доступна вода створити нова станишта погодна за колонизацију, што ће неким врстама бити од користи, а другима не“, објаснила је Џасмин Ли, биолог за заштиту природе.

„Нажалост, блажа клима ће такође смањити баријеру за даљу инвазију нових врста – како биљних тако и животињских.“

Научници широм света сада раде најбрже што могу да разумеју прошла и садашња станишта Антарктика како би могли да покушају да их сачувају за будућност.

Студија о топлотном таласу на Антарктику објављена је у часопису Geophysical Research Letters.