Загађење ваздуха – угрожени градови Европе
Анализа сателитских података показује да се 98 одсто људи у Европи суочава са загађењем ваздуха које је изнад граница које препоручује Светска здравствена организација. Европска унија зато предлаже нова правила.
Практично сви у Европи живе у загађеним градовима. Просечни годишњи ниво загађења финим честицама већи је од нивоа који препоручује Светска здравствена организација. То значи да скоро сви становници Старог континента удишу лош ваздух, а то повећава ризик од респираторних и срчаних болести и скраћује животни век.
„С тренутним нивоима загађења ваздуха, многи људи се разболевају. Знамо да смањење нивоа загађења ваздуха смањује број оболелих“, каже Марк Нивенхујзен, директор Института за глобално здравље из Барселоне.
Колико је опасно загађење ваздуха у Европи?
Новинари Дојче велеа су, у оквиру Европске новинарске мреже података, заједно са колегама из других редакција анализирали сателитске податке европске Службе за мониторинг атмосфере „Коперникус“ (ЦАМС).
Тако је утврђено да је 2022. године 98 одсто људи у Европи живело у подручјима у којима је концентрација финих честица – обично се означава скраћено са ПМ 2,5 – била изнад границе коју је поставила СЗО.
Светска здравствена организација препоручује да просечна концентрација загађења ситним честицама не сме да прелази пет микрограма по кубном метру ваздуха годишње.
Нивои загађења разликују се од региона до региона. Ситуација је посебно проблематична у деловима источне Европе, долини реке По у Италији и на ширим подручјима великих градова као што су Атина, Барселона и Париз.
Анализа такође показује да најзагађенији региони у Европи достижу просечну годишњу концентрацију од око 25 микрограма по кубном метру.
Да поједини региони бележе високе нивое загађења познато је од раније, али ова нова анализа први пут нуди поређење загађења у различитим регионима Европе. Она показује где се квалитет ваздуха побољшао, а где погоршао.
Такође, коришћени су подаци како би се уочила два места са супротним развојем ситуације. Прво је у северној Италији, где су нивои загађења константно високи, а друго у јужној Пољској, где су били високи, али сада падају. Истраживано је и у којој мери стратегије за смањење загађења помажу или не помажу.
Шта су фине честице?
Фине честице су комбинација чврстих и течних честица различитих органских и неорганских материја и загађивача. Садрже сулфате, нитрате, амонијак, металне оксиде, водоникове јоне, воду и морску со. Честице су невидљиве голим оком. Имају пречник мањи од 2,5 микрометра, што је око 30 пута мање од влакна косе.
Иако постоје и многи други загађивачи који утичу на здравље људи, у истраживањима се уобичајено фокусира на ту врсту честица, јер постоје научни докази о њиховом негативном утицају на здравље.
Какав је квалитет ваздуха у Европи у поређењу с другим регионима света?
Квалитет ваздуха у Европи је генерално бољи него у другим регионима света.
У градовима на северу Индије, као што су Њу Делхи, Варанаси и Агра, просечне вредности могу да достигни чак 100 микрограма по кубном метру. Подаци из овог истраживања из Европе показују нивое загађења до 25 микрограма по кубном метру.
Али, чак при тим релативно нижим нивоима у Европи, загађење може да има значајан утицај на здравље људи.
Коју границу загађења предлаже ЕУ и шта кажу стручњаци?
Нова европска правила о квалитету ваздуха требало би да дозвољавају просечну годишњу концентрацију од 10 микрограма финих честица по кубном метру ваздуха. Комитет за заштиту животне средину Европског парламента предложио је усвајање препорука СЗО, које су ригидније од пет микрограма финих честица по кубном метру ваздуха.
Али, чак и дозвољена концентрација од 10 микрограма била би далеко мања вредност од тренутних стандарда, који дозвољавају годишњу концентрацију од 20 микрограма – четири пута више од тренутне препоруке Светске здравствене организације.
Здравствени стручњаци и еколози тврде да би нова европска правила о квалитету ваздуха требало да одражавају смернице СЗО, али и признају да би то био велики изазов.
„Ограничења дозвољене концентрације загађења у ЕУ нису базирана само на здрављу, већ подразумевају и економске разлоге и аргументе, док ограничења Светске здравствене организације постављају стручњаци који у обзир узимају само здравље“, објашњава Нивенхујзен. „Надам се да ће пристати на препоруке СЗО, мада ће неки вероватно тврдити да би то било прескупо.“
Окренимо се сада нашем првом случају у студији: северној Италији.
Квалитет ваздуха константно лош
Средином фебруара 2023. многи градови у долини реке По били су загађени. Посебно су погођени региони Ломбардија и Венето. Просечна дневна концентрација у градовима као што су Милано, Падова и Верона порасла је изнад 75 микрограма по кубном метру. За то је делимично крива географија: регион је окружен планинама и ваздух „стоји“. Загађење је притом узроковано густим саобраћајем, индустријом, емисијама штетних гасова из пољопривреде и грејањем станова.
Агенције за заштиту човекове околине извештавају да хиљаде људи сваке године прерано умире због болести узрокованих загађењем. Студија објављена у научном часопису „Лансет“ користила је податке о загађењу из 2015. и проценила да се око 10 процената смртних случајева у градовима попут Милана могло спречити да су се просечне концентрације смањиле за око 10 микрограма по кубном метру.
Када би највећи европски градови успели да постигну циљ од пет микрограма по кубном метру, истраживачи процењују да би сваке године било 100.000 мање смртних случајева узрокованих загађењем. Али, то се у долини реке По не дешава.
„Поред тога што имамо проблематичну географску ситуацију, ми смо и радили управо супротно од онога је требало“, каже Ана Геромета, правница и председница невладине организације „Грађани за ваздух“, која се залаже за строжу политику квалитета ваздуха у Италији.
Геромета указује да су мере за ограничавање штетних емисија из аутомобила, стамбених објеката, великих кланица и система за грејање сувише слабе у односу на димензије проблема.
У Пољској, међутим, локална стратегија у борби против загађења показује побољшања.
Пољска се решава пећи на угаљ и побољшава квалитет ваздуха
У деловима Пољске нивои загађења су међу највишима у Европи. Али, они су се стално смањивали од 2018. – прве године коју смо узели за анализу.
У Кракову, другом по величини у земљи, 2018. је бележен годишњи ниво загађења од скоро 25 микрограма по кубном метру. До краја 2022. године пао је за више од 20 одсто. Суседни градови, Катовице, Гљивице и Тихи, Познањ, као и главни град Варшава, такође су бележе пад нивоа загађења.
До побољшања је дошло након што су пољске власти покренуле план за модернизацију система грејања у домаћинствима. Тај програм траје већ десет година.
„Реч је о замени старих пећи“, објашњава Пјотр Сиргеј из еколошке организације „Пољско упозорење на смог”. „Скоро 800.000 застарелих пећи је замењено, али је остало још око три милиона. То је спор процес“, каже он.
На подручју Кракова, где је 2019. ступила на снагу забрана коришћења угља и дрва за грејање, замењени су готово сви стари системи грејања.
Како ставови јавности утичу на квалитета ваздуха?
„Пре десет година, ако бисте говорили о загађењу ваздуха у Пољској, људи би рекли да то и није тако страшно у поређењу са ударцем главом о зид“, каже Сиргеј. „Али, након година сталног лупања о зид, највећи успех је промена перцепције. Закон јесте важан, али мора се рећи да ће политичари да ураде само оно што бирачи желе.“
У Италији су активисти за заштиту животне средине уочили сличан проблем у премошћивању јаза између науке и свакодневног живота: „Људи не разумеју проблем загађења ваздуха. Пошто га не виде, не схватају какав то утицај има на њихов живот“, каже Геромета.
Али, ствари се мењају.
Према истраживању Еуробарометра из 2022, већина Европљана сада сматра да су респираторне болести узроковане загађењем ваздуха озбиљан проблем. Док су многи испитаници рекли да мисле да нису добро информисаним о тренутним стандардима, велика већина изјављује да је свесна тог проблема и сматра да би правила о квалитету ваздуха требало пооштрити.
Коментари