Женке орке штите и брину се о својим синовима до краја живота
Женке орки чак и у постменопаузи штите своје одрасле синове у тучама, показало је ново истраживање. Научници покушавају и да разјасне зашто женке кита живе деценијама после репродуктивног периода, што је редак феномен у животињском свету.
Ранија истраживања су упућивала на закључак да женке орке у постменопаузи повећавају животне шансе својих потомака и унука – познато као „ефекат баке“. Женка, глава породице китова убица, своје знање о најбољим местима за лов као и више од половине рибе коју улови, дели са члановима свога јата.
Нова студија објављена у часопису Current Biology, открива да ове „мајке породице“ орки, које могу да живе и до 90 година, такође воле да проводе своје позне године као „хеликоптер мајке“ својих синова. Женке орке помажу својим синовима да се сналазе у сложености друштвеног живота орки и штите их у борби са другим китовима убицама.
Маме орке могу да стану у одбрану својих синова
У групи орки, познатих као популација јужног станишта, која живи на северозападној обали Пацифика у Северној Америци, научници су проучавали „трагове зуба“ – ожиљке који остају када китови гризу један другог.
Истраживачки тим је открио да су мужјаци имали 35 одсто мање трагова угриза ако је њихова мајка која је изашла из репродуктивног периода била присутна, према аналииз података и снимака из студије коју је прикупио Центар за истраживање китова у Фридеј Харбору у Вашингтону, како преноси Си-Ен-Ен.
Центар проучава ову критично угрожену групу китова убица, која од 1976. године броји око 75 јединки. Око 103 орке су биле укључене у истраживање јер се њихов број током времена повећавао и смањивао.
Орке немају природне предаторе – осим људи – и трагови зуба на њиховом телу могу бити само од других китова убица, било унутар једног јата или када се сретну са другим јатом.
„Трагови зуба су показатељи физичких друштвених интеракција код китова убица и обично се добијају у борби или грубој игри“, наводи главна ауторка студије, Чарли Грајмс, научница која се бави проучавањем понашања животиња у Центру за истраживање на Универзитету у Ексетеру у Великој Британији.
Могуће је да су старије женке искористиле своје искуство да помогну својим синовима у сусретима са другим китовима, каже Грајмсова.
Тим прикупља снимке китова дроном како би боље разумео њихово понашање.
„Мислимо да ове женке користе своје знање о другим јатима које очигледно долази с временом (и) искуством, како би помогле својим синовима да се сналазе у интеракцији – било да им то сигнализирају гласовно или понашањем“, додала је. „То је једна од претпоставки о томе како би их могле штитити. Друга је да се саме укључују у борбу уколико им туча изгледа ризично (по њиховог сина).“
Заштита матрилинеарних линија
Истраживачи нису пронашли доказе да орке у постменопаузи – које могу очекивати да ће живети у просеку око 22 године након што престану да се размножавају – исто реагују када су у питању њихове ћерке. Нити мајке или баке нису смањиле стопу ових друштвено нанесених повреда код њиховог потомства.
„Не можемо са сигурношћу рећи зашто се ово мења након менопаузе, али једна од могућности је да престанак размножавања ослобађа време и енергију за мајке да заштите своје синове“, наводи Грајмсова.
Зашто не заштите ћерке? Грајмсова сматра да има више еволуционог смисла да се матријарси орки фокусирају на своје синове јер имају више потенцијала да пренесу гене своје мајке – и то на начин који не представља додатно оптерећење за групу.
„Мужјаци имају прилику да се паре са више женки, и то раде и ван своје заједнице. Када се роди мушко младунче... онда бригу о њему води јато женке“, објашњава научница.
Познато је да само људи и пет врста китова доживљавају менопаузу, наводи се у новој студији Центра за истраживање китова. Међутим, студија из августа 2021. открила је да се „ефекат баке“ може појавити и код женки жирафа, које живе дуже од својих репродуктивних година.
Коментари