Како да знате да ли вас је ујео комарац или буба „клинтонка“

Ујед ових буба у почетку личи на ујед комарца, међутим ефекат на кожи траје много дуже, болнији је и може да изазове системску реакцију нашег организма напомиње др Томановић.

„Место уједа је тврђе на додир, јавља се оток, црвенило је веће и траје дуже. Код људи који су осетљивији може да се јави хематом, а оно што заправо прави проблем је то што може да се јави системска реакција организма, да дође до температуре, гушења“, објашњава докторка.

Ове бубе у својој пљувачки имају поред хистамина, одређене компоненте које могу да изазову системску реакцију. То се не дешава код свих, већ само код људи који су осетљивији.

Промене на кожи после уједа ових буба би требало да се повуку после три до четири дана, спонтано и без било каквог третмана црвенило и оток би требало да се смирују.

„Уколико не дође до тога или уколико просто видите да се то компликује, да се јавља нека локална инфекција на том месту уједа, уколико сте то мало рашчешали, и дошле су неке бактерије, да су инфицирале, свакако треба да се јавите лекару“, напомиње гошћа Београдске хронике.

Ове бубе нису новина код нас, било их је и раније, али ове године их има много више. Као и за све инсекте, средински фактори су пресудни за њихову бројност. Истраживања кажу да висок водостај река и нижа температура у пролеће и почетком лета погодују њиховој бројности.

Легу се поред великих река, а Војводина је у нашој земљи регион који је ендемски за њихову распрострањеност, али видимо да их сада има и у Београду, највише на Новом Београду.

Инсекте не можемо и не треба да истребимо, наглашава др Снежана Томановић, али можемо да се заштитимо.

„Постоје методе контроле и заштите које су системске, али су и ове личне мере превенције и заштите свакако делотворније. То су дуги рукави уколико идемо у зоне где их има. То исто важи и за ове бубе ‘клинтонке’, како сте их назвали, или црне мушице. Репеленти, неки које можемо да нанесемо на кожу. И оно што је такође важно да урадимо је да празнимо све посуде са водом, да их не би привлачили да се развијају“, наглашава на крају гостовања у Београдској хроници др Снежана Томановић.