Европи прети још једно екстремно сушно лето

Научници упозоравају да би Европа могла да се суочи са сушама, временским приликама какве су погодиле континент прошлог лета.

У посебном извештају о суши у Европи у марту, Европска опсерваторија за сушу (ЕДО) упозорила је да су услови при крају зиме били слични оним из истог периода прошле године.

Прошлог лета екстремна суша погодила је подручја широм континента, реке у Немачкој смањиле су се због сувог времена, жестоки пожари опустошили су делове Шпаније, италијански хидроенергетски резервоари били су ослабљени, а усеви у Француској спржени.

После сиромашне зимске сезоне на Алпима, због које су поједини хотели затварани, а машине за прављење снега радиле готово без прекида, тело Европске уније за сушу саопштило је да сада постоји „висок ризик“ од несташице воде овог пролећа.

Неке регије нису се опоравиле ни од прошлогодишње суше, а нова полако осваја

Сушно време није било ограничено само на планине, већ је ове зиме захватило већи део континента, са знацима суше која се већ шири у областима Француске, Шпаније и северне Италије, наводи ЕДО.

„Неки делови Европе се нису у потпуности опоравили од прошлогодишње суше, а поновни улазак у такве услове или њихов наставак може појачати удар и имати каскадни ефекат“, упозорио је Андреа Торети, виши научник у ЕДО-у, који је задужен за податке о суши.

„Највећи страх за мене је да ћемо доживети још једну тешку или екстремну сушу, попут оне од прошле године, или још горе, која ће поново погодити већи део Европе“, рекао је Торети за Скај њуз.

Комбиновани индикатор суше, који користи Европска опсерваторија за сушу, показао је да су услови за сушу распрострањени чак у земљама за које сушно време уопште није карактеристично као што су Велика Британија, Ирска и Швајцарска.

Према прогнозама, пролеће у Европи биће топлије од просека, што значи да су „потребни одговарајући планови за коришћење воде да би се континент носио са годишњим добом када је висок ризик да буде критично за водне ресурсе“.

Влада Велике Британије и компаније за водоснабдевање под сталним су притиском опозиционих посланика и активиста да очисте прљаве водене токове у земљи, загађене пластиком, пољопривредним отпадом и хемикалијама, и реше широко распрострањене проблеме цурења.

Прошле недеље је француски председник Емануел Макрон покренуо план за очување водних ресурса. Ресурси постају све оскуднији због климатских промена, што отежава пољопривреду, исушује језера и нека домаћинства остави са сувим славинама.

Шумски пожар који је прошлог месеца буктао у Шпанији неколико дана, трајао је неуобичајено дуго и јавио се изузетно рано у години.

Снег на Алпима „далеко испод историјског просека“

Количина смрзнуте воде у Алпима сада је чак нижа него у ово доба прошле године, саопштили су из ЕДО-а, што значи „озбиљан“ пад количине воде која ће се слити у оближње реке када се снег отопи. У ствари, количина снега ове године најмања је од 2011. у Италији, а у Швајцарској чак од 1998. године.

Научници су забринути да суша изазвана климатском кризом погађа јаче и брже него што су предвиђали.

„Пре само неколико година проценили смо да би екстремна суша која се понавља, попут оне коју смо видели прошле године, постала уобичајена појава средином века по најпесимистичнијим сценаријима“, рекао је Торети.

Према његовим речима, чини се да смо се томе већ примакли јер су сушне биле 2018. па 2022. година, а поново нас чека и ове године.

Професорка Данијела Шмит са Универзитета у Бристолу, глобални стручњак за климатске промене у Европи, рекла је да стална несташица воде у Европи показује да је проблем „много распрострањенији него што би чак и наше прошлогодишње процене предвиђале“.

Екстремне године попут прошле или 2018, како каже, дају увид како би будуће климатске промене могле изгледати.

„Имамо реке које немају довољно воде за транспорт робе. Имамо несташице воде које су, наравно, погоршане неисправном инфраструктуром. Изузетно влажан март у Уједињеном Краљевству обновио је залихе многих резервоара, који су прошле године били готово испражњени, али нивои воде под земљом – који снабдевају реке – су и даље исцрпљени“, указала је професорка Шмит.