Какав су проблем кенгури направили на релацији Аустралија – ЕУ – САД

Влада и стручњаци за дивље животиње кажу да су неке врсте кенгура толико бројне, и да је потребно редовно смањивати њихову популацију, како би се земља, друге аутохтоне врсте и саме животиње заштитиле од гладовања током суше.

Али легално убијање животиње која је национална икона, разбеснело је неке активисте, који су годинама водили кампању за окончање праксе за коју кажу да је окрутна и вођена комерцијалним интересима.

Према владиним програмима, лиценцирани ловци остварују велике зараде и за месо и за кожу коенгура, које извозе у око 70 земаља, То је индустрија вредна 200 милиона аустралијских долара (133 милиона америчких долара) сваке године, подаци су Индустријског удружења Аустралије за кенгуре.

Већ деценијама, кожа кенгура је материјал за произвођаче врхунских фудбалских копачки због гипкости и јачине материјала. Али овог месеца, америчка спортска компанија Најки и немачки ривал Пума најавили су да постепено укидају кенгурову кожу у корист синтетичких алтернатива.

Ниједна компанија није споменула проблеме права животиња у својим изјавама за штампу у којима су објавили одлуку и нису одговорили на захтеве за даљи коментар. Али за групе које се боре за права животиња - то представља резултат и победу након година лобирања.

„Ово је сјајан дан за кенгуре“, рекао је Мик Мекинтајер из кампање „Кангаруз алајв“, која је део међународне мреже активиста који лобирају за забрану увоза производа од кенгура у Европску унију и САД.

Кампања против производа од кенгура изазвала је фрустрацију код многих у Аустралији, не само унутар владе, већ и међу стручњацима за дивље животиње који кажу да је лиценцирани, контролисани одстрел неопходан да би популације имале одржив број и да би се спречила патња самих животиња када се такмиче са стоком за оскудну храну и воду.

Домородачко становништво ове земље некада је ловило кенгуре ради хране, као и дингое, дивље псе чији је број знатно смањен услед лова мамцем, хватањем и пуцањем.

Европски британски колонизатори су такође изградили нове бране и водотоке за стоку, дајући кенгурима лак приступ води. Сада је суша највећи проблем.

Због огромних подручја којима се крећу, кенгуре је тешко пребројати, али сваке године, у ту сврху,  државни званичници спроводе истраживања користећи хеликоптере и авионе, понекад и теренска возила. Затим се одређују годишње квоте, број и врста јединки које се могу убити.  У неким државама то није више од 20 одсто, ау Викторији је увек мање од 10 процената.

Према најновијим владиним подацима, 36,5 милиона кенгура и валаруа креће се кроз пет држава – Нови Јужни Велс, Квинсленд, Викторију, Јужну Аустралију и Западну Аустралију. Ове године квоте у тим државама дозвољавају да буде убијено око пет милиона.

Последњих година нису испуњене годишње квоте, и устрељено је четири одсто укупног броја јединки, према информацијама Одељења за климатске промене, енергетику, животну средину и воде.

Одстрел ноћу обављају лиценцирани ловци који кенгуре заслепе јаком светлошћу коју им упере директно у очи, пре него што убију. Потом се тела транспортују на прераду а производи пласирају на тржиште и извозе.

Влада такође поставља некомерцијалне квоте како би лиценцираним фармерима омогућило да убију одређени број кенгура на својим имањима, али ти лешеви се не евидентирају.

Није проблем само у окрутности начина убијања

Осим окрутности пуцања у животињу, активисти оспоравају процене популације и кажу да има  доказа који сугеришу да број кенгура заправо опада, и да тврдње званичника и стручњака за дивље животиње нису тачне.

„Многи од њих су забринути за очување популација кенгура, али нису све врсте погодне за лов, односно препраду“, рекао је Радфорд са Универзитета Ла Троб.

Од 60 врста кенгура и валабија, само шест је на листи за одстрел зарад добијања меса за извоз према подацима из Владе, иако се у већини држава лове само четири врсте: црвени кенгур, источни и западни сиви кенгур и обични валару, мањи торбар.

Кампања против трговине кенгурима

Марк Пирсон, бивши члан парламента Новог Јужног Велса, који представља Партију за правду животиња, одредио је себи за задатак да оконча трговину овим животињама.

Покренуо је истрагу о „Здрављу и добробити кенгура и других макропода у Новом Јужном Велсу“.

У истрази је саслушано више од 400 поднесака, али су власти на крају прихватиле само две од 23 препоруке – да ближе сарађује са староседелачком заједницом у вези са управљањем популацијама кенгура и да се пружа више информација како би се јавност образовала о томе како процењује број кенгура и поставља квоте за лов.

Кључни камен спотицања је питање о томе - да ли је популацији кенгура уопште потребно управљање. Стручњаци за дивље животиње кажу да јесте, док активисти попут Пирсона тврде да би се без одстрела њихов број саморегулисао, а са одстрелом – на основу истраживања – бројеви опадају.

„Ако се њима правилно управља, онда не бисмо видели драматичне падове бројности кенгура у областима које чак нису ни посебно рурално пољопривредно земљиште“, рекао је Пирсон.

 У кампањи такође указују на убијање младунчади који су у торбама мајки.

„Често ће побећи када му је мајка упуцана, а онда су мале шансе да стрелац и њега упуца ,те је препуштен глади и предаторима. Цела та слика је веома ружна“,  рекао је Пирсон.

Индустрија има своје одговоре

Денис Кинг један од представника индустријалаца који се баве извозом производа од кенгура каже да је реалност ипак другачија: „Када би ти активисти одвојили време да схвате и сагледају шта је реалност, видели би да је ово индустрија којом се веома добро управља и која је веома регулисана. Кенгури су дивне животиње. Они су национална икона ... али владини програми очувања су на снази да би се обезбедио бољи исход за њихово благостање и здравље“.

Аустралијска влада подржава аргументе индустријалаца, шаљући највише аустралијске званичнике у Вашингтон прошлог месеца (САД је међу водећим увозницима) на састанке са високим званичницима Министарства пољопривреде САД и Канцеларије америчког трговинског представника, како би их убедили у одрживост индустрије и стандарде добробити животиња.

Генерални конзули Аустралије у САД такође су пренели исту поруку директно законодавцима у Аризони, Конектикату, Њу Џерсију и Орегону.

Производи од кенгура су тема преговора о споразуму о слободној трговини између Аустралије и ЕУ, а аустралијски министар пољопривреде Мари Ват каже да званичници покушавају да прошире индустрију на нова тржишта, укључујући Тајван, Вијетнам и Тајланд.

Постоји ли други начин

Прошле године, почела је да се тестира имуноконтрацептивна вакцина коју је развила америчка влада за контролу неких дивљих и дивљих животиња, укључујући јелене.

До сада су  дате дозе групи од 60 женки кенгура у два резервата.

Брен Буркевиц, конзерватор флоре и фауне је рекао да се током времена званичници за дивље животиње надају да ће мање кенгура морати да буде одстрељено - али не очекује да ће вакцина икада у потпуности елиминисати потребу за управљањем бројности ових животиња.

Према мишљењу Радфорда, са Универзитета Ла Троб, „тамо где постоји релативно мала, али ограничена популација, процедуре стерилизације су изводљиве, али су веома скупе. И неће заиста радити у великим размерама“.

Рекао је и да је одговор на огроман број кенгура у Аустралији - да их Аустралци једу више: „Тако бисмо имали мање крава, земљиште би било у много бољем стању“.

Пирсон и Мекинтајер који воде кампању за заштиту кенгура,  кажу да неће одустати од покушаја да убеде потрошаче и компаније да престану да убијају кенгуре. Охрабрени потезима Најкија и Пуме кажу да више није прихватљиво да велики брендови буду укључени у ову индустрију.

„Очекујемо да ће други велики брендови прилично брзо следити њихов пример, јер је очигледно да је тржишна предност - бити етичан“, закључио је Мекинтајер.