Међународни дан шума - недостаје нам 100 милиона стабала

У Србији је пошумљена трећина територије и најмање је пошумљена у региону. Светски дан шума обележен је садњом дрвећа на Кошутњаку.

„Посебно се радујемо кад имамо прилике да то учинимо, као што то данас чинимо у урбаним срединама, то јест у градовима, поготово у Београду, јер врло је мало локација у којима се у Београду могу посадити саднице. Ми посадимо преко 300 хектара сваке године нових шума у Србија шумама, то јест на територији државних шума и зановимо око хиљаду 700 хектара“, изјавио је Игор Брауновић, ВД директора „Србије Шуме“.

Шумовитост Србије је знатно нижа од европског просека. Процењује се да нам недостаје сто милиона стабала да би достигли европске норме.

Најмање је пошумљена Војводина. Највише површина које треба пошумити налазе се у приватном власништву, а држава сваке године обезбеђује средства за набавку садног материјала заинтересованим грађанима.

„Што се тиче државних шума мало можемо да пошумимо. Апелујемо на свест оних што имају приватне парцеле, који имају њиве које не користе запарложене, на разне компаније да на њиховим парцелама што више учествују у акцијама пошумљавања”, додаје Брауновић.

Један од циљева одрживог развоја је одрживо газдовање шумама које данас угрожавају шумокрадице, пожари, климатске промене.

„Морамо постављати питање које ће то шуме моћи да се адаптирају на ове на климатске промене, које су то врсте дрвећа које могу да се адаптирају, ако се адаптирају у којој мери, и треће важно питање - да размислимо о томе које би можда могли сад да форсирамо неке друге, чак и стране врсте које би могле бити отпорније у контексту климатских промена”, каже декан Шумарског факултета Бранко Стајић.

Очување и одрживо коришћење шума један је од најбољих начина да се очува природа на планети, као и здравље људи. Просек пошумљености у свету по човеку 1960. износио је 1,4 хектара, а данас је само пола хектара.