Преузели смо обавезу да смањимо емисију сумпор-диоксида, а ми је повећали

Поред нерешених проблема емисија гасова са ефектом стаклене баште и непостојања постројења за одсумпоравање димних гасова, озбиљан проблем у нашим електранама је и проблем депоновања продуката сагоревања угља као и третман отпадних вода.

Национални регистар извора загађивања прикупља податке о емисијама загађујућих материја у ваздух, а више од 200 великих оператера достављају их Агенцији за заштиту животне средине. По емисији сумпор-диоксида предњаче термоелектране и топионица бакра у Бору.

„Изградња постројења за одсумпоравање, с једне стране могла би допринети смањењу емисија сумпордиоксида, али он такође има одређене ефекте. То је повећање емисије угљен-диоксида, односно смањење енергетске ефикасности термоелектрана, затим одлагање гипса и отпадне воде које настају у том процесу. Пратили смо изградњу постројења и у Србији је изграђено само једно у Костолцу и добило је употребну дозволу пет година након што је изграђено. У јануару ове године, али по нашим сазнањима ни оно нема постројење за прераду отпадних вода“, наводи Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).

Емисије сумпор-диоксида су на нивоу Европске уније смањене за 70 одсто. И Србија је до сада требало да смањи емисије сумпор-диоксида на законски прихватљив ниво, али оне су све веће.

„Морам пре свега да нагласим да тај сумпор-диоксид се емитује у ненормално великим количинама од стране наших термоелектрана, исто тако и у Бору. Те концентрације које се ослобађају, оне нужно доводе до јако великих здравствених проблема. Сумпор-диоксид се емитује као гас, међутим када дође у ваздух он се физичким и хемијским процесима везује. Штети и краткотрајно деловање, а нарочито дуготрајно којем смо сви ми изложени. Један податак, на пример, 2014. је само негде 55 до 60 процената људи у Србији било изложено том аеро-загађењу, а сада свих 100 одсто“, наглашава пулмолог, проф. др Драгана Јовановић.

Већ пет година Србија је у обавези да у складу са Директивом Европске уније о великим ложиштима смањује емисију загађујућих материја.

„Теоретски, само са постројењем за одсумпоравање није могуће задовољити стандард који прописује директива о индустријским емисијама. Ствар је једноставна – треба да направимо нове електране. Могу бити на биомасу, могу бити геотермалне, могу бити на угаљ, могу бити комбинација свега тога, могу бити на гас“, наводи Александар Ковачевић са Оксфордског института за енергетске студије.

Осим што угрожавају здравље људи, велике емисије сумпор-диоксида утичу и на појаву киселих киша, које делују на биљни свет, на уништавање шума и ерозију земљишта.