Да се лабудови не гнезде у смећу – Београд коначно креће у акцију чишћења Дунава

Београд је једина престоница на Дунаву која своју канализацију излива у реке. У Дунав смеће доспева из свих притока, са обале и са бродова. Уз помоћ Европске уније у оквиру АДРИОН програма смањења отпада у Јадранском мору и на Дунаву и Београд је добио финансијску помоћ за чишћење отпада из Дунава.

Лабуд у смећу – већ уобичајена слика на нашим рекама. Да би спречили загађење река отпад не треба да бацамо свуда.

На обали Дунава на Ади Хуји, постављени су контејнери за селекцију отпада, а биће набављени и бродови који ће сакупљати отпад.

„Идеја нам је да путем тог брода који ћемо купити уз помоћ Европске уније, да тај отпад прикупљамо као прво. Као друго, имамо намеру да купимо катамаран који ће на себи имат и постројење које ће да прикупља отпад око две хиљаде сплавова, или 20 хиљада, не знам тачно колико их има. И све што плута поред обале ми ћемо тим катамараном прикупљати и даље рециклирати“, наводи Радислав Радовић, директор „Еко зоне“ Ада Хуја.

У пројекту учествују и луке Италије, Грчке, Црне Горе, Албаније, Словеније, Хрватске. Задар је на пример добио преносне сензоре за испитивање квалитета ваздуха и метео станице.

„Најважније што треба споменути то су ти еко отоци. Они су опремљени са пет различитих контејнера за збрињавање различитих врста отпада, и наравно то користимо у нашој путничкој луци. У једном делу имамо места за рибаре и тамо смо позиционирали места за еко острва“, објашњава Жељко Кнежевић из Лучке управе Задар.

На 645 километара пловног пута Дунава нема станице за одлагање отпада.

„Желимо да помогнемо свим државама учесницама да смање отпад у рекама и мору. Од пројекта ЕКОВЕЈВС се очекују препоруке о томе како да се управља отпадом са река, где да се одлаже и рециклира“, каже Дебора Маруло из Луке Таранто у Италији.

А да би лабудови престали да се гнезде у отпаду треба решити дивље депоније у коритима река, бацање отпада око сплавова и изливање канализације.