уторак, 21.02.2023, 10:00 -> 10:05
Извор: РТС, Guardian
Oрао, врабац, гавран… 10 птица које су заувек промениле свет
Ветеран природњак и писац наводи десет врста птица које су играле кључну улогу у животу људи, од древних цивилизација до данашње климатске кризе.
Током читаве људске историје, делили смо живот са птицама. Ловили смо их или припитомљавали због хране. Обожавали их у религијама. Стављали их у средиште наших митова и легенди. Тровали их и прогањали и прослављали у нашој књижевности, уметности и музици. Чак и данас, упркос веома забрињавајућој неповезаности између нас и остатка природе, птице настављају да играју значајну улогу у нашим животима.
Тренутна званична листа птица на целом свету износи око 10.800 различитих врста. Али постоји 10 чије се приче издвајају по начину на који су утицале на кључне аспекте наше историје и обликовале наше животе.
Гавран
Митологија
Гавран – највећа врста врана на свету – у срцу је митова о постанку широм северне хемисфере, од првих народа Северне Америке преко нордијске културе до номадских народа Сибира. То је такође прва птица која се помиње у Библији, када је Ноје послао једну из арке да открије да ли је потоп коначно готов. Због свог доследне независне природе, гавран се није вратио на бараку.
Гавран је до данас очувао јако симболично значење. Када је аутор Игре престола, Џорџ РР Мартин, одлучивао о врсти птице која може да види будућност, изабрао је гаврана.
Голуб
Комуникација
Како су људи од ловаца сакупљача почели да се баве пољопривредом и прешли на седелачки начин живота, почели су да припитомљавају дивље птице. Једна од њих је била стидљива врста голубова која је живела у брдима, голуб камењар, и првобитно су га ловили као храну, али је касније коришћена за комуникацију на великим удаљеностима.
Данас је наш однос према голубовима прилично амбивалентан: често га одбацујемо као „пацова са крилима“, ипак, они су носили поруке које су спасиле хиљаде живота током два светска рата, а неки су чак и променили ток тих сукоба.
Дивља ћурка
Храна и породица
Птице нису биле само храна за преживљавање, већ и духовна и друштвена храну. Без хране коју је дивља ћурка пружала раним европским насељеницима у Америци, вероватно је да до колонизације Новог света можда никада не би дошло.
Убрзо је ћурка постала средишњи део божићних празника у Британији и Европи и Дана захвалности у Северној Америци.
Додо
Истребљење
Од ренесансе па надаље, истраживање и колонизација покренули су глобализацију данашњег света. Али било је и жртава, а најпознатији је птица додо, велики рођак голубова који је живео на океанском острву Маурицијус.
Ова птица која не лети није могла да преживи инвазију људи из 17. века и паса, мачака, пацова и мајмуна које су довели са собом. У почетку, црква није желела да размишља о томе да ли би творац дозволио да било која жива врста нестане. На крају, додо је постао икона изумирања.
Дарвинове зебе
Еволуција
Кључна прекретница у успону науке догодила се када је Чарлс Дарвин 1859. године објавио своје капитално дело О пореклу врста. Иако се често каже да су му зебе са острва Галапагоса помогле да дође до „еуреке“ његове револуционарне теорију еволуције, природном селекцијом, Дарвин се у ствари јако мало занимао за ове радознале птице.
Тек дуго после његове смрти научници су схватили њихову важност – открили су да се еволуција може одвијати у много краћем временском оквиру него што се некада мислило.
Перуански корморан
Пољопривреда
Често претпостављамо да је модерна пољопривреда почела после Другог светског рата, када су хемијска ђубрива довела до масовног повећња приноса усева. Ипак, век раније, измет сакупљен из огромних колонија перуанских корморана, са обала Јужне Америке, обезбедио је фосфат потребан за покретање интензивне пољопривреде. Ово је заувек променило пејзаж Северне Америке и Европе и убрзало смањење бројности дивљих животиња на пољопривредним површинама.
Снежна чапља
Заштита
Снежна чапља Северне Америке била је једна од многих врста птица које су постале жртве модне трговине. Њено перје је украшавало женске шешире и хаљине, што је довело до сурових обрачуна са онима који су покушавали да заштите птице од сакупљача перја.
Реакцију против такве безобзирне окрутности организовале су жене пионирке у Британији и Северној Америци. То је довело до формирања данашњих организација за заштиту птица, које су на време спасле чапљу и друге жртве.
Белоглави орао
Политика
Орлови су одувек били повезани са снагом нација и империја, кроз њихову симболичку употребу у старој Грчкој, Риму и другим раним цивилизацијама. Такође се појављују на више застава широм света него било која друга птица.
Али нацисти су променили и правац орла – окренувши га удесно – и његово значење: претворили га у симбол тоталитаризма.
Врабац
Охолост
Прича о кинеском председнику Мао Цедунгу је веома поучна: заратио је са природом и изгубио. Маов рат против скромних врабаца који су кљуцали семе житарица довео је не само до уништења птице, већ и до смрти милиона Кинеза од глади: најгорој људској катастрофи у људској историји. Усеви су остали незаштићени јер су врапци контролисали популацију инсеката, посебно скакавце.
Царски пингвин
Климатска криза
Судбина царског пингвина – једине птице која се размножава током оштре антарктичке зиме – сада је потенцијално судбина свих нас. Како све више срљамо, највећи пингвин на свету је, заједно са арктичким поларним медведом, постао „канаринац у руднику угља“ климатске кризе.
Искрено речено, ако они не успеју да преживе, онда вероватно нећемо и ми. Да ли ће криза довести до катастрофалног изумирања хиљада врста – укључујући, можда, и нас – или ћемо успети да се одмакнемо од ивице провалије?
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар