Због чега китови и фоке беже из арктичких подручја

Вековима су нарвали, китови познати и као морски једнорози, као и прстенасте фоке били храна инуитских заједница настањених на леденим пространствима Понд Инлета и острва Бафин, најсевернијих делова Канаде.

Сада, међутим, припадници ескимских народа Инуити, који су ловили и пецали у тим областима, много пре него што је компанија „Хадсон Беј“ отворила свој први арктички трговачки камп 1921. године – кажу да више не налазе нарвале тамо где би требало да буду. За то криве буку која долази од бродова.

Истраживачи су упоредили пролазак једног ледоломца, бродова који су све присутнији на Арктику, са подводним рок концертом. Буку која допире са брода може изазвати све, од пропелера до облика трупа, па све до разних машина које се налазе на пловилу.

Бука може пореметити активности које су морским сисарима потребне да би преживели, јер им смањује простор за комуникацију. То код ових животиња изазива стрес и тера из важних станишта.

Бродова све више, китова и фока све мање

Подводна бука која потиче од све гушћег бродског саобраћаја удвостручила се на Арктику у последњих шест година. Очекује се да ће се поново удвостручити током следеће деценије, јер се због климатске кризе лед топи и отварају се нове руте за транспорт.

„Инуитска заједница на Митиматалику, на Бафиновом острву, приметила је повећање броја бродова као и буке коју они стварају, а ловци не уочавају нарвале на уобичајеним местима“, каже Лиса Коперквалук, председница Инуитског циркумполарног савета (Inuit Circumpolar Council – ICC).

„Морају да иду даље да би их ловили, што носи ризике, трошкови за гориво су већи, а све то утиче на пренос културног знања на нове генерације“, објашњава Коперквалукова.

Ове недеље, удружење које представља 180.000 Инуита на Аљасци, у Канади, на Гренланду и у области Чукотка у Русији, позвало је Међународну поморску организацију при Уједињеним нацијама да усвоји обавезне мере за смањење подводне буке коју стварају бродови, а за коју страхују да утиче на морске сисаре.

Иако Инуити зависе од испоруке основних производа и услуга, они желе да арктички регион, који је осетљив на подводну буку, буде заштићен од њеног утицаја, као и од других врста загађења, истакла је Коперквалукова.

Према њеним речима, гренландски китови, белуге, прстенасте фоке и нарвали главни су морски сисари од којих зависи инуитско становништво.

„Ако бука утиче на лов Инуита, онда је погођен и пренос знања. Млађе генерације имају мање могућности да уче“, навела је Коперквалукова.

Познато је да подводна бука од бродова утиче на неке врсте китова, укључујући нарвале и белуге, као и на рибе попут арктичког бакалара, указује Арктички савет, међународни форуму осам арктичких земаља и шест арктичких староседелачких група, укључујући Инуитски циркумполарни савет.

Строжа регулатива буке која потиче од бродова 

Међународна поморска организација при Уједињеним нацијама, 2014. године, установила је смернице за смањење подводне буке од комерцијалног бродарства, а ове недеље се разматра да ли да их ревидира на састанку у Лондону.

Инуитско тело жели обавезне смернице, док Канада предлаже радну групу која би посебно разматрала буку.

Комитет је такође одговоран за укључивање староседелачког знања у свој рад, омогућавајући инуитским и другим староседелачким заједницама да се укључе у процес, као и да истражују начине за боље прихватање смерница.

Инуитске групе и друге невладине организације кажу да добровољна природа смерница значи да је постигнут мали напредак у смањењу подводне буке.

У међувремену, бука која потиче од морског транспорта и даље се удвостручује приближно сваке деценије, непропорционално утичући на Арктичко и Норвешко море.

Арктик је посебно угрожен због начина на који се звук шири на велике удаљености, разних утицаја на морска бића и због последица које све то оставља на живот заједнице Инуита.