Климатолог Ђурђевић: Тренутно видимо право лице климатских промена
Колико су климатске промене криве за екстремне промене времена и шта свако од нас може да уради да природа и људи мање трпе, за Дневник говори климатолог проф. др Владимир Ђурђевић.
Претходних дана смо ваздух могли да „видимо“, осећали смо и специфичан мирис, а и подаци су показали да је ваздух у многим местима у Србији веома загађен. Међутим, као напомиње професор Ђурђевић, климатске промене нису директно повезане са загађењем ваздуха, али извор и загађења ваздуха и климатских промена је мање-више исти, а то је сагоревање фосилних горива.
„Мада у овим ситуацијама које смо имали претходних дана, лепо и стабилно време, које на неки начин постаје све чешће у току зиме, доприноси да загађење ваздуха буде овако екстремно видљиво. Одређени процеси задржавају неке загађиваче у врло приземном слоју ваздуха, а постоје и процеси који креирају загађиваче који иницијално нису емитовани, као што су секундарне честице или озон који је исто загађивач ваздуха који се никада не емитује, већ настаје кроз фотохемијске реакције“, објашњава професор.
Акциони план заштите ваздуха
Влада Србије усвојила је Програм заштите ваздуха од 2022. до 2030. са Акционим планом и то је први стратешки документ у којем су дефинисане мере које ће побољшати квалитет ваздуха.
„Код нас је проблем толико велики да појединци имају мало простора да унапреде квалитет ваздуха. Ако погледамо овај документ, ово је први јасан списак мера које треба да се имплементирају и на нашу срећу, нема их толико пуно, мада су врло озбиљне и у питању су структурне мере“, наглашава др Ђурђевић.
Овај документ прописује колико, када и која врста загађивача сме да се емитује у ваздух и у том смислу уводе се ригорозније контроле и ригорознија правила која ће помоћи да ваздух у будућности буде бољи, додаје гост Дневника.
Екстремне временске прилике
У децембру је Сједињене Америчке Државе погодила снажна ледена зимска олуја, а код нас, уместо зиме са снегом и температуром у минусу, на коју смо навикли, топло је и без снега. И до краја недеље ће температура бити изнад просека, до 15 степени.
„У Европи и у Србији су оборени неки рекорди последњих дана. Овај 30. и 31. децембар и 1. јануар била су најтоплија три дана откад се врше мерења. Последњег дана године је оборен рекорд из 2009. године, максимална измерена температура је била 18,2, али и 30. децембар и 1. јануар су били најтоплији до сада. То је то прво лице климатских промена које видимо сада, и ово је још један од позива природе да мало размислимо шта се дешава са планетом и да евентуално нешто предузмемо“, напомиње климатолог.
Наставићемо са обарањем рекорда
Када се прича о климатским променама, не могу се дати неке прогнозе и предвиђања, додаје професор. Климатолози предвиђају да ће, ако не ова, оно бар наредна година вероватно бити најтоплија, и да ћемо и у наредне три године виђати обарање рекорда по питању просечне глобалне температуре.
„Година 2016, 2019. и 2020. су тренутно три најтоплије године чије су вредности биле врло блиске, али у наредне три године можемо очекивати обарање тог рекорда“, истиче проф. Ђурђевић.
Утицај на људе
Топлија година носи више екстрема и екстремних догађаја као што су поплаве, суше, шумски пожари и јаке олује. Када погледамо планету и неки дужи временски период иза нас, видимо да тих екстрема има све више.
„Имали смо поплаве у Кини где је страдало више хиљада људи, полаве у Пакистану, у Африци. Имали смо јаку сушу у Европи чија укупна штета је преко 20 милијарди евра. Оно што је сигурно јесте да ћемо се у будућности суочавати са ескалацијом овог проблема и да ћемо овакве екстреме све чешће виђати“, закључује гост Дневника, климатолог проф. др Владимир Ђурђевић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар