Свету пећину Абориџина у Аустралији оштетили вандали

Древна уметност на стенама датира око 30.000 година уназад и неговали су је Абориџини Мирнинг који су рођени у овој области.Пећина и њена уметност заштићено су историјско природно добро.

Пећину су опљачкали и њене цртеже уништили, зидове ишарали графитима, људи за којима аустралијска власт трага.

„Вандализам у пећини Кооналда је страшан. Пећина је од великог значаја за људе Мирнинга, а њена историја дуга десетинама хиљада година показује неке од најранијих доказа о животу Абориџина у том делу земље", рекао је портпарол.

Буна Лори, старији старешина Мирнинга и старатељ Кооналде, истакао је да није чуо за вандализам све док локални медији о томе нису објавили вести.

„Ми смо традиционални чувари пећине и тражимо да се то поштује, да се консултују наше старешине Мирнинга. Као свето место, затворено је за јавност и доступно само неколицини мушких старешина у заједници", наводи се у саопштењу.

„Противили смо се отварању нашег светог места, јер би то прекршило протоколе који су толико дуго штитили Кооналду. Од 2018. тражимо подршку да приоритетно обезбедимо улаз и понудимо одговарајуће ознаке Мирнинг народа. Подршку још нисмо добили", навео је Буна Лори.

Додаје да је Кооналда, место које је представљало спону са Мирнинговим прецима и домовином, „више од драгоценог уметничког дела, и да је дубоко у нашој крви и идентитету".

Деценијама су аустралијски научници веровали да су се аутохтони народи доселили тек пре око 8.000 година. Пећина Кооналда је била прва локација у Аустралији са аутохтоном каменом уметношћу која датира пре 22.000 година, што је променило сазнања научне заједнице о историји Аустралије.

„Откриће је заувек изазвало сензацију, променио тада прихваћене представе о томе где, када и како су Абориџини живели на аустралском континенту", рекао је Грег Хант, тадашњи министар животне средине, 2014. године када је Кооналда проглашена за место националног наслеђа. Старост пећинске уметности процењена је на основу археолошких остатака и отисака прстију, и потврђена коришћењем радиокарбонске технологије, навели су из Одељења за климатске промене, енергију, животну средину и воду.

Поред жлебова за прсте, пећина је имала и другу врсту камене уметности, са линијама које су оштрим алатом уклесане у тврђе делове кречњака. На зидовима се налазе узорци хоризонталних и вертикалних линија исечених у облику слова В, наводи се на веб страници владе.

Пећину и њену уметност су генерацијама надгледали и штитили народи и старешине Мирнинга.

„Све наше старине су девастирание, шокирани смо и повређени недавним скрнављењем овог места. Оплакујемо наше свето место. Кооналда је као наш предак. Наш предак је оставио свој дух у зиду, приче, песме", рекао је старешина племена Буна Лори.

„Ове пећине су неки од најранијих доказа живота Абориџина у том делу земље. Од 1980-их, локација је била заштићена челичном капијом, али су вандали испод ње ископали рупу и написали „не гледајте сада, али ово је пећина смрти", преко зидова од креде од кречњака. Вандали су направили огромну штету. Уметност се не може повратити", рекла је Керин Волши, археолог древних абориџинских локалитета.

„Зидови пећине су веома меки. Није могуће уклонити графите а да се не уништи уметност испод" Аустралијски закон налаже да свако ко оштети локацију Абориџина може бити кажњен са 10.000 аустралских долара (6.700 долара) и до шест месеци затвора.