Јесу ли климатске промене измениле зиму у Србији и хоће ли деца имати где да се санкају

Климатска криза је вероватно довела до повећања температуре широм наше планете, пише Гардијан. Полемише се и о томе да ли ће ова зима бити најтоплија до сада. Хоће ли се деца у Србији ове године радовати зимским чаролијама?

Горан Михајловић из Републичког хидрометеоролошког завода истиче да тренд пораста температуре траје већ 20-30 година, што са собом носи последице.

Ипак, напомиње да тај пораст није линеаран – да није сваке године све топлије, као и да није свако годишње доба топлије у односу на претходну годину.

„Прошле године имали смо, рецимо, типичну зиму, нешто мање снега него осамдесетих, али типична зима. Две зиме пре тога готово да није било снега – само један дан са снежним покривачем, и то у фебруару“, наводи Михајловић.

Каква нас зима очекује

Када је реч о овој години, Михајловић каже да не очекујемо екстремно топлу зиму, али да се очекује да ће просечна температура бити за један степен виша, а падавине ће бити у границама просека.

На планинама ће бити снега, али у нижим пределима неће моћи да се ужива у зимским чаролијама.

„На Копаонику смо 21. новембра имали 10 центиметара снега, тренутно је 4-5 центиметара. Средином следеће недеље и у првој декади јануара имаћемо снежне падавине на планинама. Засад можемо рећи да нема изгледа за озбиљнији снежни покривач у нижим пределима. Санкање и грудвање ће изостати ове године. Имаћемо појаву, да киша ујутру на ширем подручју града пређе у суснежицу, и да то забележимо као појаву, али не снег за право зимско уживање“, рекао је Михајловић.

Потребан глобалан одговор

Убрзано топљење леда на Антарктику, шокирало је стручњаке и јавност. Гледали смо и снимак одломљеног леденог брега двоструко већег од површине Вашингтона, а услед топљења глечера појавило се и ново острво на Антарктику.

„Одговор на климатске промене мора бити глобалан јер једна земља својим деловањем може да учествује, али то неће имати прави ефекат, мора бити на глобалном нивоу. Постоји доста неслагања да се усагласе ставови, видели смо на конференцији КОП-27 у Шарм ел Шеику. Покушава се да се колико-толико смање емисије гасова да би се пораст температуре ограничио на до два степена, што се сматра прихватљивом границом“, закључио је Горан Михајловић.