Змије имају клиторис: Научници разбили уобичајене „табуе о женским гениталијама“
Проучавајући полне органе змија, научници су по први пут открили да женке имају клиторис. Истраживачи истичу да су претходне студије погрешно тумачиле органе код женки змија као мирисне жлезде или недовољно развијене верзије пениса, преноси Гардијан.
У студији објављеној у часопису Proceedings of the Royal Society B, истраживачи су открили да змије имају два појединачна клиториса – хемиклиторе – одвојене ткивом и скривене кожом на доњој страни репа.
„Женске гениталије су упадљиво занемарене у поређењу са њиховим мушким панданима, што ограничава наше разумевање сексуалне репродукције еволутивне лозе кичмењака“, истичу аутори студије.
Познато је да мужјаци змија и гуштера имају хемипене – пар пениса који се избацују ван тела током репродукције. Код многих врста, хемипени су прекривени бодљама или кукама.
Главнa ауторкa студије и докторанд на Универзитету у Аделаиди, Меган Фолвел, истиче да су „уобичајени табуи везани за женске гениталије“ могући чиниоци зашто клиторис код женки змија није раније описан. „Мислим да је у питању комбинација незнања шта тражим, као и предрасуда“, наводи Фолвелова.
„Покушај да се тако нешто пронађе није увек лак – јер су неки од тих органа изузетно мали“, додаје Фолвелова која је прво је сецирала клиторис змије отровнице, у којој овај орган има троугласти облик „као срце“.
„Имала сам среће што је отровница имала прилично изражен хемиклитор“, каже научница.
Студија указује да полни органи „имају функционални значај у парењу“ код змија. Иако је потребно више истраживања понашања змија, Фолвелова напомиње да њен тим претпоставља да хемиклитори „пружају неку врсту стимулације за вагинално опуштање и испуштање слузи која би помогло женки да током копулације не дође до оштећења због хемипенских кука и бодљи током парења“.
„То такође може бити сигнал јајницима да овулирају и јајоводу да се потенцијално припреме за складиштење сперме“, додала је она.
Истраживачи су наставили да сецирају још 10 змија од девет различитих врста, укључујући питоне, пафедере и мексичке мокасине.
„Поједини клиториси су прилично мишићави и велики код појединих врста, али су код других изразито танки, положени и сићушни“, објашњава др Џена Кроу-Ридел, коаутор студије и постдокторанд на неуроекологији на Универзитету Ла Тробе. Величине су се кретале од мање од милиметра до седам милиметара.
Студија је открила да се хемиклитори састоје од еректилног ткива које вероватно отиче од крви, као и од нервних снопова који „могу указивати на осетљивост на додир, слично клиторису код сисара“.
„Сада када знамо да постоји, знамо како изгледа, знамо да постоји еректилно ткиво са нервима – не можемо а да не помислимо: Зашто ово не би производило и задовољство?“, пита се Кроу-Риделова. „Мислим да је важно отворити та питања и за змије.“
Студија је објављена после приказа истраживања представљеног у Сједињеним Државама почетком године које је утврдило да клиторис код људи има између 9.850 до 11.000 нервних влакана – око 20 одсто више од раније широко цитираног броја од осам хиљада до кога се наводно дошло истраживањем спроведеним на кравама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар