Панел УН о клими: Избегавање најгорег је најбоље чему човечанство сада може да се нада

Човекова активност мења климу на Земљи на начине без преседана, а неке од тих промена су неизбежне и непоправљиве, упозорио је Међународни панел о климатским променама Уједињених нација.

43267183 Велики пожари избили су претходних дана на грчким острвима

У наредних две деценије, температура ће највероватније порасти за више од 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, чиме циљ Париског споразума из 2015. године неће бити испуњен, а што ће узроковати широкораспрострањено уништење и екстремне временске прилике.

Загађивање и ослобађање угљеника достигло је толико екстреман ниво да ће кључна граница у борби против климатских промена од 1,5 степена овим темпом бити премашена у наредних 15 година.

Сагоревањем фосилних горива и ослобађањем гасова који загревају Земљу као стаклену башту, човек је загрејао планету за око 1,1 степени Целзијуса. То је учинило топлотне таласе и обилне кише све јачим и чешћим. Број тропских циклона је све већи, а у многим деловима света суше су интензивније и дуже.

Само хитно и драстично смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште у овој деценији може да спречи такав климатски сценарио, а свако додатно прекорачење границе од 1,5 степена ће довести до додатног убрзавајућег ефекта, наводи Међународни панел УН-а (ИПЦЦ).

43267216 Људско сагоревање фосилних горива и ослобађање угљен-диоксида главни кривац климатских промена

Свеобухватан извештај и процена објављени су данас. У припреми која је трајала 8 година узети су подаци више од 14.000 научних студија у чијем писању и провери је учествовало стотине стручњака. То је тек шести извештај те врсте од 1988. године који је објавио ИПЦЦ.

Нови циљеви

Извештај представља свеобухватно прикупљено светско знање о климатским променама. У њему је без икакве сумње утврђено да човекова активност утиче на рапидне промене климе, укључујући подизање нивоа мора, топљење поларног леда и глечера, топлотне таласе, поплаве и суше.

ИПЦЦ наводи да нови налази морају да буду хитни подстицај за промену циљева уочи конференције о климатским променама "Cop26", која ће у новембру окупити представнике 197 држава у Глазгову.

Од сваке државе која ће бити присутна на конференцији тражи се да има нов план да смањи емисију штетних гасова на ниво који ће ограничити глобално загревање на 1,5 степен Целзијуса изнад прединдустријског нивоа – што је циљ Париског споразума за који ИПЦЦ каже да је и даље достижан, али једва.

Узбуна и црвени аларм, докази необориви

Генерални секретар УН-а Антонио Гутерес упозорио је да је овај извештај црвени аларм за човечанство.

43267224 Због повећање просечне температуре све је мање леда на половима

„Звона за узбуну су заглушујућа, докази необориви – ослобађање гасова са ефектом стаклене баште од сагоревања фосилних горива и губитак светских шума гуше нашу планету и доводе у питање егзистенцију милијарди људи“, истиче Гутерес.

Такође је позвао да се прекине са градњом постројења која сагоревају угаљ и да се не истражују и развијају нови извори фосилних горива. Уместо тога, владе и инвеститори треба да преусмере напоре и средства у друге изворе енергије.

„Овај извештај мора да буде последњи ексер у сандуку угља и фосилних горива, пре него што њихово сагоревање уништи нашу планету“, закључио је генерални секретар УН.

Најбољи сценарио - спречавање најгорег

Даг Пар, главни научник британског огранка „Гринписа“, каже за Гардијан да ово није прва генерација светских лидера која је упозорена од стране научника о озбиљности климатских промена.

43267257 Прошлог месеца Немачку и западну Европу погодиле су незапамћене поплаве

„Разлика је што ова генерација нема луксуз да игнорише упозорења. Све већа учесталост, размере и интензитет природних катастрофа довеле су до спаљивања и плављења многих делова света. Разлог тога је што нисмо деловали“, наводи Пар.

Чак и да човечанство успе да ограничи загревање на 1,5 степен Целзијуса, неке од дугорочних последица већ су почеле и постале су неизбежне и непоправљиве.

Оне укључују пораст нивоа мора, топљење леда на Арктику, загревање и „кисељење“ океана.

Драстично смањивање емисија може да заустави најгоре климатске промене, али неће вратити свет на умерене временске прилике из прошлости, упозорава ИПЦЦ.