Уместо на депонију, вишак хране употребити за чисту енергију

Чак 99 одсто отпада од хране из кухиња угоститељских објеката и јавних установа, завршава на депонијама.

„Ми смо одавно већ покушали да донирамо храну народним кухињама, то нам је био неки циљ. Спречава нас закон у томе неке ствари које ми нисмо могли испоштовати у том моменту и онда смо се окренули зоолошком врту. Пробали смо ту да урадимо нешто и ту смо исто наишли на законске регулативе које нам нису... нису нам дали да ми то урадимо",  каже Игор Шарац из хотела „Хајат" у Београду.

Kада органски отпад не би завршавао на депонијама, не би се стварао ни метан, због кога долази до паљења смећа и огромног загађења.

„Свакако не можемо да избегнемо да отпад од хране настане, али ако настане у приватном сектору, у Хорека сектору у јавним институцијама, не смемо да га бацамо у канту за смеће. Он мора бити одвојено сакупљен и адекватно одложен", истиче Зорица Билић из Немачке организација за међународну сарадњу ГИЗ.

Само 13 одсто угоститељских објеката користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране.

„Сакупљамо биоразградиви отпад из индустрије, из угоститељских објеката, прерађујемо га у смесу да може бити анаеробно дигестована у биогас, и онда се из биогаса добија електрична енергија. Имате 27 биогасних постројења у Србији, нажалост производња биодизела у Србији и даље није адекватно регулисана", објашњава регионални менаџер компаније „Есотрон" Бојан Глигић.

У угоститељском сектору годишње се наручује око 120.000 тона намирница од којих се трећина баци, уместо да се искористи за храну за животиње, производњу енергије, или компоста.

„Уколико у овај сектор уведемо токове, и он се буде одговорно понашао, такав начин ће пратити и други сектори, а негде радимо доста и на едукацији грађана да омогућимо одвајање ове врсте отпада, пре свега у зградама колективног становања и да средимо примере неких других земаља", каже шеф јединице за заштиту животне средине НАЛЕД-а Слободан Kрстовић.

У Милану се, на пример, сакупи 50 процената отпада од хране у домаћинствима.

У неким земљама грађани бесплатно добијају кесе за одвајање отпада од хране који се транспортује у рафинерије за производњу биогаса и биодизела.

Србија би требало да по директиви ЕУ смањи количину биоразградивог отпада 25 посто.