Периски у Јадрану више нема, научници чине све да поврате племениту шкољку

Убили су их, појединачно или у комбинацији, паразит hapolosporidium pinnae и бактерија из рода mycobacterium. Али не баш све. У нешто више од десет посто случајева узрочник смрти није откривен, наводи jutarnji.hr. 

Научници сумњају да би иза тог незаустављивог помора периски, који се од 2016. године из Шпаније проширио на цели Медитеран, могао стајати непознати вирус. Он је, претпостављају, могући узрок појаве патогених паразита и бактерија које су одговорне за незапамћени помор у Средоземљу, пише zadarski.hr.

„У позадини је нешто треће, нешто примарно, што убрзава дејство ова два патогена, паразит и бактерију, на деловање. Покушавамо да откријемо о чему се ради, заједно с колегама из Италије и Немачке. Постоје сумње да би окидач болести која је побила целу популацију периски могао заправо бити вирус - каже доц. др Иван Жупан, заменик начелника Одељења за екологију, аквакултуру и агрономију Универзитета у Задру.

„Али немојте нас више питати од тога, јер не желимо у то да улазимо пре него што будемо потпуно сигурни. Између 20 познатих вируса присутних код животињама нема таквог вируса. Вирус је иначе специфичан створ, његову структуру можете открити само под електронским микроскопом, а ми такве услове немамо. Зато нам помажу колеге из иностранства. Истраживања су у току, чекамо потврду, али нешто слично досад нисмо упознали", додаје његов колега, доц. др. Томислав Шарић.

Дојаве грађана

Хрватски стручњаци су 23. јуна, у сарадњи с колегама са Универзитета у Напуљу и Минхену, објавили научни рад у часопису Патогени, једном од водећих ветеринарских часописа на свету, где су описали „Епидемију масовне смртности племените периске у Јадранском мору, с карактеристикама рапидног ширења и напредовања болести".

Пре тога о нестанку периски на Медитерану научне радове објавио је још само Иван Жупан, прошле године у Сајентифик рипортс, издању у оквиру угледног часописа Нејчр, и биолог Хрвоје Чижмек из удружења „20.000 миља под морем", у мају ове године, потврдивши присутност патогена и појави болести у Јадрану.

„Ситуација је драматична. Од Истре до Цавтата периски скоро више нема. Нажалост, јужно од Задра има мање од десет живих примерака. Ако су у тренутку док с вама разговарамо још увек живе. Наиме, добијамо дојаве грађана с терена о живим примерцима, али сваки пут кад смо по тим дојавама изашли на терен, нисмо нашли ниједан живи примерак. Само љуштуру мртве шкољке. Периска је практично изумрла, тако мали број јединки, и ако постоји, не омогућава обнову популације", каже Шарић.

Последњи могући остаци могли би се пронаћи једино у Ријечком заливу. Специфично стрмо дно, температура мора и размерна изолованост залива можда би још увек могли бити уточиште неких живих примерака. Али за то немају доказа, пише Јутарњи лист.

„На подручју Медитерана преживеле су само периске у изолованим морским заливима и естуарима река, на два места у Шпанији, по једном у Француској, Италији и Грчкој. На другим местима медитеранске обале и острва периски више нема. Каква је ситуација с афричком обалом не знамо, јер се тамо мониторинг не спроводи. Али сумњам да је друкчије. Колеге из Турске јављају да се помор догађа у Мраморном мору, односно у мореузу Дарданели, и на Босфору. Дакле, смрт је свеприсутна и, нажалост, незаустављива", наглашава Шарић.

Сведочење потпуном нестанку врсте 

Морски биолози на целом Медитерану су на ногама. Присуствују јединственој појави у подморском и животињском свету, сведоче потпуном нестанку једне животињске врсте, немоћни да га зауставе...

„Шкољкe немају стечени имунитет. Односно имају урођену одбрану и на патогене увек реагују једнако, али ако их исти узрочник нападне други пут, онe ће опет оболети. Овде су ти узрочници болести смртоносни, а занимљиво је да друге шкољке, у окружењу периски, нису оболеле. Страдају само периске", тумачи овај случај Иван Жупан.

Први примерци угинулих периски на Јадрану примећени су у пролеће 2019. године. Ношени морским струјама патогени су прошли кроз Отрантска врата и напали популације јужно од Пељешца. Болест се потом рапидно ширила на Мљет и Ластово и Вис, да би се до почетка прошле зиме проширила на цело подручје од Задра до Дубровника. 

Нижа температура мора, мања од 13 степени Целзијуса, привремено је зауставила ширење, али почетком прошлог маја, кад је море поновно почело да се загрева, пошаст је брзо дошла до Премуде, Крка, Лошиња, Лимског залива...

До краја овога лета, болест је захватила целу обалу хрватског Јадрана.

„Мислили смо да ће у неким завученим деловима обале и на острвима, попут Велебитског канала, Пашког залива или Лимског канала, успети да се сачувају неке јединке, али морталитет је био сто посто. У мање од месец дана популација од неколико стотина примерака свела би се на мање од десет посто. У неколико идућих дана и оне би угинуле, најпре већи а затим мањи примерци. Тако висока смртност је досад невиђена, нарочито што је популација периска неколико последњих деценија, због законске заштите, драстично порасла. Никад је није било толико, а сада их више нигде нема", прича Шарић.

Наде ипак има? 

Има ли икакве наде да се периска, та јединствена шкољка и симбол Медитерана, ипак сачува? У Пулском акваријуму научници су успели да издвоје тридесетак одраслих примерака које одржавају у животу. Питање је хоће ли у таквим условима на копну постићи и њихово размножавање.

Задарски научници такође набављају опрему за узгој периски у тзв. рециркулирајућим условима, али би прави подвиг био, кад би измрешћену млађ периске успели да пронађу у мору. 

„Проблем је мрест периске у заточеништву, како од оплођене ћелије добити шкољку. Треба нам време да развијемо технике мреста, а како би га купили, покушавамо да прикупимо млађ из мора. На подручју Велебитског канала поставили смо неколико колектора за прихват млађи периски. Надамо се да још постоје у мору, да су преживеле након што су одрасле јединке угинуле. Ако успемо да их прикупимо, онда имамо шансе да сачувамо периску од потпуног нестанка. И једног дана, да покушамо да је поновно вратимо у море" нада се тим задарских научника, међу којима су, уз Шарића и Жупана, још и проф. др Босиљка Мустаћ, проф. др Зоран Шикић и др сц. Бруна Петани.

Нажалост, у Шпанији су нашли млађ периске, али су идуће године опет угинуле. Од избијања епизоотије пре четири године на Балеарима популација периске у Шпанији није почела да се  обнавља. Нигде на Медитерану, пише zadarski.hr.