Отпад који настаје „од њиве до трпезе" идеалан за „зелену струју"

Од 2,3 милиона тона комуналног отпада, процене су да готово 900.000 тона чини отпад од хране који се генерише „од њиве до трпезе", каже за Танјуг председница Савеза за животну средину у НАЛЕД-у Јелена Киш и додаје да највећим делом тај отпад стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор. 

„Наши угоститељи годишње набаве 123.000 тона хране, од чега 20 одсто одмах одбаце јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре, а још 15 одсто остане непоједено у тањирима. Чак 99 одсто отпада који настане у угоститељским објектима заврши на депонији, одакле се у ваздух ослобађа метан и угљен диоксид", упозорава Киш.

Када је реч о томе шта је све могуће урадити са тим отпадом, Киш каже да је он погодан за производњу биодизела и биоетанола, хране за животиње, електричне енергије из биогаса, компостирање...

Све то може поново да се искористи у привреди и да креира нову вредност, истиче она.

За развој циркуларне економије неопходно је, додаје да законски оквир у области заштите животне средине буде додатно уређен, а посебно део који би обавезао привреду на сепарацију отпада.

Киш истиче да велики проблем представља недостатак инфраструктуре - од посебних контејнера за одвајање отпада до адекватних санитарних депонија.

Утицај на ваздух и воду 

Стручњаци такође већ дуже време упозоравају да се велике количине комуналног биоразградивог отпада у Србији одлажу на депоније без претходног третмана, нарушавајући тако квалитет ваздуха емитовањем гасова који доприносе ефекту стаклене баште, а могу доспети и до вода које контаминирају земљиште и подземне воде органским једињењима.

На депонијама завршавају готови прехрамбени производи из ресторана и угоститељских објеката, остаци из прехрамбене индустрије и све оно што је пред истеком рока трајања у малопродајним и великопродајним ланцима, али и зелени отпад из паркова и башта.

Бојан Глигић из компаније „Еко трон" чија је основна делатност сакупљање отпадног јестивог уља и сакупљање односно прерада неопасних органских отпада, каже да су 2011. године најпре почели са сакупљањем отпадног уља из ресторана које је пре тога углавном завршавало у канализацији. 

„Почели смо да објашњавамо власницима ресторана зашто је важно да се тај отпад сакупља и правилно одлаже, па смо им тако давали посебне канте у које су они уље одлагали и за то добијали накнаду" прича Глигић.

Пре четири године каже почели су на тај начин да одвајају органски биоразградиви отпад, превасходно из прехрамбене индустрије.

Подсећа и да неки производи после истека рока постају небезбедни за употребу и зато је важно да буду и нешкодљиво збринути.

Реч је о изузетно брзом процесу млевења у хомегенизовану масу која потом иде на ферментацију и од које настаје биогас.

Од тога потом настаје електрична енергија, односно чиста „зелена струја" која завршава у систему електропривреде и доспева до домаћинстава, прича Глигић.

Каже да му се чини да је ситуација сада што се ове област тиче доста боља него раније и да све више фабрика, компанија и већих трговинских ланаца одлучује да не ризикује и правилно збрињава овај отпад.